Просветни гласник

754

Просветни Гласник

једне такве аутокарактеристике, чији је циљ сасвим етички: самообразовање. Ту се правилно схвата право стање ствари: у пубертету су меродавни утицаји људи и вољни рад. Али младић не пише дневник једино из потребе да се исповеда, већ да сачува себи за будућност ток свога развитка; и тај његов историјски став спада у самообразовање. Он испитује у сећању све раније развијање, и покушава да пронађе тенденције развијања. — Јак теоријски интерес, који, поред етичког, добија израза у самоанализи, показује се и у анализи ближњих. Младић тада детаљно испитује другове, пријатеље и учитеље, али ређе родитеље и људе које поштује. Код многих младића у овој фази доминира психолошки интерес за људско биће у опште. Он је везан за способност уосећавања. Та способност се активно развија са обраћањем пажње на расположења и жудњом за људима. При самообразовању уосећавање игра нарочиту улогу, помаже преношењу у ово или оно биће и узимању у обзир многобројних могућности будућег живота, позива и идеалних наклоности. У доба сазревања наговештава се, по Шпрагеру, свака животна форма, ма и само пролазно, једном као могућност; отуда је онда глумачки позив примамљив. Младић би желео да у свему учествује бар за кратко време, да проживи цео живот. III. МЛАДИЋ У ЊЕГОВОЈ СОЦИАЛНОЈ И КУЛТУРНОЈ ОКОЛИНИ Трећа глава, у којој се младић, одн. девојка (и овде важи за девојку све оно што важи и за младића) посматра у односу на његову социалну и културну околину, заслужује особиту пажњу. Шарлота Билер с правом тврди да се могу стећи сигурна знања о основима инстинкта само помоћу биологије и психологије животиња, а о социалном положају и развићу човековом само помоћу психологије детињства и младости. Важне закључке социална психологија може, по њој, извући из психологије животиња. То доказује рад бсћјеМегир-Ећђе-а о Социалној психологији домаће кокоши, који је издао Ка*г. О том делу ауторка подробније говори. Пошто је укратко изложила, према том делу, занимљиве опаске о социалним уређењима код кокоши, она извлачи консеквенце из тих посматрања о проблемима социалног развитка човековог: а) друштвени и породични инстинкти су већ код многих животињских врста у многоструким облицима изображени и урођени су и човеку; ђ) има извесних елементарних социалних закона који се не јављају прво код човека, но су формирани већ код животиња, и биће исто тако елементарних закона и за породичне односе; с) из тога следује питање : у колико се могу доказати и код човека социални инстинкти и закони пронађени код животиња; да ли су му социални начини држања урођени или се развијају ? И који још нови закони придолазе ? Ауторка посматра најпре дете као социално биће. Док новорођенче није ни мало дружевно, дотле дете од 1 год. плаче кад остане