Просветни гласник

758

Просветни Гласник

Са питањима и немиром јављају се код младића стид и усамљеност. Он се налази у новом положају; тражи у новом смислу пријатеља и вођу. Право пријатељство сад заснива на поверењу, тој психички најдубљој вези: стечено у невољи пубертета, оно остаје човеку као утеха. Ипак, и у то пријатељство улази гран пробуђене страсти. Изгледа да нов инстинкт позајмљује свим ефектима нешто од своје силе и искључивости, чиме се највише разликују страсти одраслог од свих нежности дечје душе. Нов елемент страсти захвата младићску душу; отуда претераност, обиље осећања, страсна љубав и мржња, признање и одбадивање. У раном пубертету, нарочито код дечака, пријатељством се задовољава општа потреба за изражавањем, потреба за топлијом, срдачнијом симпатијом према другима. Доцније младић осећа потребу за узајамним цењењем, и задовољење те потребе даје му самопоуздање. Та младићска пријатељства почињу изненада и свесно, док код одраслих почињу лаганим приближавањем и општом симпатијом, стварају се постепено и несвесно. Младићско пријатељство постаје чврст душевни савез, савез за одбрану и заштиту, заснован на љубави и верности; то је заједничко мишљење, осећање, игра, радо читање и шетња, заједнички душевни живот годинама. Из дневника се може видети. да се активнији и пасивнији карактер здружују. Та пријатељства између дечака и девојчица нису врло различита. Она се јављају већином као школска пријатељства, дакле међу дечацима само или само девојчицама, и не изгледају друкчије, до извесног момента, ни између учесника оба пола. Тај момент је свакако индивидуално врло различит. Потреба младића за надмоћнијим помагачем и оним који ће га разумети доводи га често до стварања пријатељства са особом истих година. Подела улоге вође и вођеног може следовати већ из неједнаког пријатељства. Значај вођства у опште и специално за младићски живот истиче омладински покрет, и то је његова заслуга. Проблем вођства је данас општи, у политици и економском животу, као и у најмлађој грани социалне заједнице, у омладинском покрету. У њему су се указале многе прилике за дискусију о способности и васпитању за вођу. У омладинским организацијама се могу снаге искористити за друштвену заједницу; тиме се могла и код активних елемената, који су патили услед тога што младић није имао прилике за позитиван рад, пробудити свест о таквом раду и на тај начин дати унутрашње задовољење. 51. V. Оишп-Вогкошбк! у свом делу РпћгеМе Ји§епс1 (1920) јасно излаже границе младићског вођства. Сам омладински вођа, ако обећава да буде значајна личност, осећа у себи потребу да тражи свој узор и идеал међу онима који су то већ постали. Сви велики људи су сазрели на тај начин што су имали идеал, за којим су ишли све