Просветни гласник

једна нова психологија пубертета

757

струк, ступањ који је претежно објективан и са интелектуалним ставом превиђа личне ствари које доцније одвајају, те је на тај начин много обилније везивање група. Младић у пубертету се, међутим, одваја из тог друштва, и тражи пријатеља, и, док га не нађе, налази се у оној самоћи на коју се сви младићи туже и коју не доживљују само ненормалне индивидуе. Сваки члан једног разреда у 15 и 16 години осећа да се друштво распада; групе се смањују, контакт са осталим бива мањи, најзад се групишу по два и два, ако су се нашли, и гледају из свог савеза са извесном хладном резервом на друге. Али докле год се нису нашли, осећали су се усамљеним, изолованим. Сваки младић у опште мисли онда да је усамљен и различит од других. Сваки који то проживљава почиње да живи индивидуалним животом, који се не стиче без тог издвајања. Младић се одваја од оних који га не разумеју, и удружује се с онима који мисле исто што и он. Он обраћа пажњу на индивидуалне разлике, и труди се да нађе оног који се слаже с њим. Осећа се усамљеним у ^ругу многих којима се пре тога поверавао, и тражи пријатеља. Дете не зна за пријатељство у специфичном смислу, са нарочитим емоционалним тоном пубертета. За њега је пријатељство пријатељско играње и рад са другом децом. Своју потребу за дружевношћу дете задовољава друговима у игри и у школи. Децу држи заједно само страх, не дух заједнице. Право другарство као што је пријатељство јавља се доцније. Оба се диференцирају тек са пубертетом. Временом се повећавају етички захтеви, нпр. да пријатељ буде искрен, частан, правичан, да не лаже у игри, итд. Услови другарства се јасније схватају, напредује свака врста другарства, док се душа усамљује, и у множини другова тражи једног јединог пријатеља. Младић не тражи заштиту и помоћ од својих родитеља. Нови, пробуђени, сасвим лични живот обраћа се за помоћ другим људима. Има родитеља који су сасвим збуњени тим променама, које лично вређа изненадна хладноћа њихове деце, који се жале на незахвалност, и извлаче друге глупе закључке, услед чега потпуно губе своју децу. Онај који је сазнао биолошку целисходност и нужност те кризе у развићу, неће то чинити, већ ће помоћи детету, припремати га за избор личности која ће му служити као допуна, пустити у његов свет нове људе, нову љубав. Са пубертетом се буди нов инстинкт. Онде где се он јавља сигурно и јасно, као код примитивних људи, ту одмах девојчица обраћа пажњу на дечка, и обратно. У колико мање суделују душевни фактори, у толико слободније завлада полни инстинкт. На високом културном ступњу тај инстинкт се не формира одмах, и није спреман за функцију. Шта више, у почетку је растурен у разним правцима, чак „инвертиран", док после спорог развића не нађе циљ. Тада почиње време афирмације и унутрашњег умирења.