Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

761

љубави, има 17 у прози (међу њима 6 извештаја у дневнику). Мсђутим, поједине ране љубавне песме или романи су пре свега безлични, и показују да писци нису доживели оно што су опевали. Увек се тиче измишљене ситуације без икаквог одјека властитог искуства и дубљег учешћа. Правих љубавних песама нема пре 16. године, а после бивају све чешће поред јако рефлексивних и платонских песама. Често се у литератури представљало како су снови и слутње прешли у стварност. Али дневници и исповести оних који су имали такве доживљаје ту престају; њихова функција је завршена са остварењем. И друштвени живот омладине показује њене специфично социалне тенденције. У омладинском покрету има много здравих и одличних клица, тако да се може само пожелети да се нађе пут који ће осигурати постојање његових првобитних вредности. Главни доживљај раног пубертета је одвајање ја из његовог сплета са људском околином; он је резултат типски антисоциалне струје. Кад се стиша антисоциални талас, изоловано и усамљено ја тражи на новим путевима заједничке доживљаје, на најужем и најширем путу. Оно тражи друго ја и човечанство, али не у његовим организацијама од којих је побегло, но опет у ја и у ти. Позната је филозофска жица код младића, његов интерес за проблеме човечанства, и његовим покушајима да им сам нађе решење пре сваког искуства довољно се смејало, а љутило се због тога што се непријатељски држао према људским заједницама и организацијама. У пркос тога омладина је ипак сама створила организацију, сама основала друштво. Ауторка затим говори о немачком омладинском покрету, који за нас има мало важности. Али омладински покрет, који је заслужан што је истакао и систематски обрадио питање о вођи, постајао је све више покрет масе у колико се више ширио; на тај начин је кочио у великој мери индивидуално развиће младића које је првобитно потпомагао. Све више је личио на заједнице зрелих људи, њихове политичке и религиозне странке и друге скупове. Услед тога је изгубио постепено привлачну моћ баш за самог младића који се самостално и слободно развија, који тражи и вазда ће тражити већу заједницу преко самоће и живота у двоје. Проблем који је постао из противречности покрета са његовим малим почетцима неће се моћи решити ни одвајањем полова, ни жељеним односом вође према појединцима. У 12. одељку Шарлота Билер говори о етици, религији и погледу на свет код младића. Одмах у почетку с правом истиче да се посматрање развијања воље не може замислити без познања формирања вредности. Вредности се налазе међу стварима које хоћемо. Оне се, према томе, јављају као вољни мотиви. Али формирање вредности је ствар целог човека, то је сложен процес у коме учествују и суђење и осећање и воља, дакле. не зависи развиће оцењивања вредности