Просветни гласник

762

Просветни Гласник

само од једне од тих психичких функција. Али, како је начин држања према једној вредности и бављења њоме различит код људи, то се може створити конфликт међу психичким функцијама. Док се у ограниченом кругу могу сачувати добре навике и здрави инстинкти, дотле су, у сложенијим приликама, потребне интелигенција, која одваја и сазнаје оно што има вредности, и вољна енергија која позитивну вредност активно прима, а оно што нема вредности активно одстрањује. Ко тражи идеале, тај мора имати и довољно разума да њихове вредности сравни и разликује. Ако младић тражи свој идеал у ниским романима, онда је то знак, не моралног, већ интелектуалног недостатка. Без сазнања доброг не може се, у тежим случајевима, чинити оно што је добро. Због тога ауторка обрађује религиозно развијање заједно са формирањем етичких вредности. Њу занима религија као психички феномен и њени проблеми за пубертет. И религија, као и теорија вредности, има посла са више функција, не може се разумети само из једне функције. Религијско веровање је, по Шарлоти Билер, више примање са поверењем но акцептирање које се јавља са знањем и сазнањем. То је резултат функције суђења, емоционалне и вољне функције. Ауторка се слаже са Шолцом у томе да нема ниједног осећања, нити у опште поједине функције која би била само религиозни доживљај; основни религиозни доживљај је свест о зависности, свест која испуњује целог човека. Одличну потврду за то схватање Шарлота Билер види у структури религиозних доживљаја и форМирања вредности код младића у доба пубертета. Видели смо да је развијање младићских функција неравномерно, да час измиче мишљење, час осећање, час воља, Отуда религијски доживљај и доживљај вредности, који за своје остварење и егзистенцију претпостављају функционално јединство свести, морају примити најтеже ударе, Баш у томе лежи религијски и етички проблем младости. У пубертету се губи јединство доживљаја, и религијска и етичка свест се распадају, Према томе, јасан циљ васпитног утицања може бити само у томе да се на време васпостави јединство доживљавања. Не треба приморавати критички разум младића да жртвује „науку" „вери" или истицати за извесно време какав религијски феномен, већ радити на укупном доживљавању последње неопходне зависности. То, пак, не зависи од појединих конфесионалних жеља и захтева. Највише, као и најелементарније, одређивање вредности има свој корен у инстинкту; само на тај начин се може схватити чињеница да деца врло рано разумеју шта је добро, а шта зло, Тешко је рећи када се може говорити о идеалима, добрим намерама, грижи савести и кајању и о првом односу према етици. Као и увек, и ту морамо бити врло опрезни при тумачењу просте детиње манифестације могућих