Просветни гласник

Б е л е ш к е

767

младе личности описују своје доживљаје, дакле дају само посматрања која имају вредности у толико што се не врше као задатак, под контролом, или као експерименат, за друге, но само за себе. Неопходна је, разуме се, контрола за оцењивање младићске интроспекције, и ту контролу, по Шарлоти Билер, дају спољашње посматрање и познавање младића опхођењем, наставом или експериментима. Али такву контролу даје, каже она даље, и сам дневник, који нас упознаје са многогодишњим животом једног младог човека, и то са многих страна, а не само у појединачним посматрањима или експериментима: он је књига развића која нам излаже чињенице и правац развијања. Њихово значење и веза у еволуцији не могу се јасно схватити на чисто искуственом путу, без теоријске припреме. Само биолошко посматрање пубертета може дати сврху и пут пубертетног развића, закон развића. Дневници су извори само у том смислу што показују многобројне појединачне чињенице и потврђују закон развића у овој или оној форми. Сам тај закон морао се наћи упоредним психолошким и биолошким посматрањем. Шарлота Билер је прва с успехом употребила младићске дневнике, који могу бити исто тако важно средство за проучавање развића младог човека као и општа посматрања и експерименти. Њена тумачења дневника су тумачења једног финог психолога. А у развијању основне замисли она показује јаку моћ критике, поред ретке способности уосећавања која јој омогућује да дубље продре у младићску душу. Читање њеног дела даје племените подстреке васпитној акцији. У томе лежи васпитна и културна вредност Душевног живота младића. СЛОБОДАН ПОПОВИЋ

Б Е Л Е Ш К Е

Модерни младић. — Менталитет савремене младежи живо интересује све непристрасне посматраче. Абел Бонар, познати француски песник и хроничар, даје, у Јоигпа1- у Ае5 ИеШз, овакав портрет модерног младића: „Изузев онога што је корисно, он не зна апсолутно ништа, али далеко од тога да то сматра као инфериорност, он се лишава онога што му недостаје, и анулира оно што не зна. Одавно већ, у осталом, ја сам приметио да, бити модеран, то значи, пре свега, бити без културе. Али, некада, некултивисан човек није се замишљао друкчије но опор и груб. Што је ново, то је овај углађен начин да се ништа не зна. Дух овога младића, јасан и незакрчен, подсећа на оне собе по болницама које су празне да би биле чисте, с великим прозорима кроз које светлост улази слободно, и зидовима који се перу. Како га ништа не везује за друге епохе, како он не може да сања о другим временима, нити чак да их схвати, он је у толико више у своме времену.