Просветни гласник

766 Просветни Гласник

Ауторка завршава овај параграф истицањем да се при избору лектире за млада бића морају узети пре свега његове потребе. Као основно начело за све покушаје уметничког васпитања је претворити очекивање младића у чежњу, чежњи дати високе сврхе и вежбати вољу у самосавлађивању, самоконтроли. Развијању емоционалног и вољног живота у пубертету треба да служи лектира; ништа није кобније но рани интелектуализам или сувише рана чулност. У последњем параграфу ауторка нам казује какав став заузима младић према позиву у друштву. Основна мисао у школству треба да буде чињеница да је од извесног времена држање према позиву мерило духовне зрелости у опште. Док дете замишља свој будући позив као продужење или почетак рада који највише воли, и при том се игра безазлено, или кад замишља да ради, има наивну радосну веру у свој посао, и докле га одрасли не чине несрећним у томе сувише великим захтевима, дотле младић скоро никад није задовољан својим радом, никад испуњен вером у њега. Свест о томе да се још ништа или не довољно урадило, или осећање да се прави позив још није нашао, јесу извори незадовољства због живота који није прави, Млади људи живо желе да нађу прави позив ради делатности коју он садржи; тек са том тежњом почиње право човечанско, слободно и творачко које може имати људска радљивост. Васпит.ач треба да негује и помаже ту тежњу. Васпитање младића достиже врхунац у вођењу ка позиву, упућивање на стварање. Тај велики задатак „образовања" у најдубљем смислу има школа, — тим се речима завршава дело. Овој монографији је додат обилан преглед литературе за анализу и теорију психичког пубертета. Ипак, у том прегледу нису наведена нека дела, на пример други део дивног романа Жан Кристоф од Ромена Ролана (Јутро), који обилује тананим психолошким анализама доживљаја у фази пубертета. Финоћом опсервације и психолошког рашчлањавања љубави између једног дечка морнара и једне девојчице у тој фази, одликује се роман СаЛе1 От-От од Клоде Леметр. И тако даље. Иначе, та библиографија јесте можда најбољи путоказ у изучавању душевног живота младића. У ранијим делима из области психологије пубертета нема кригичког прегледа резултата неких најважнијих покушаја у том правцу ( ). Да изложимо, на послетку, мишљење Шарлоте Билер о дневницима који су јој служили као главни извор за ову студију. Дневници су се употребљавали, вели она, и раније као извор у психологији детета, али то су били извештаји одраслих посматрача о деци, док овде саме ') Добар извод из Мандусовог дела иате Ле I'аЛо1езсепГ дала је Г-ца К. Богдановић у Просветном Гласнику 1921 (св. 7, 8 и 9). У истом часопису је Г. Д-р Д. Ђ. Петровић, у свом раду Меланхолија (јануар 1923), лепо истакао нужност разумевања младићског живота од стране васпитача, као и способности за управљање §