Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

765

сталнбсти, погледа и изгледа. Тако се он одлучује за једно гледиште на свет, ако се оно већ спонтано не покаже. Ако чежња за Богом с једне стране и пркосно веровање у снагу с друге стране чине срж младићског става према религији, онда је за етику младића меродаван други моменат, наиме његова огромна тежња за слободом. Младић тежи за слободом, слободном вољом и необичним циљевима. У дневницама дечака и девојчица провлачи се стално као црвени конац апел на властиту вољу и држање каквог идеала пред очима као што је образовање воље, на пример (код Ота Брауна). Али је етика младићска јако теоријска, у великим речима и високим идеалима. Но, расположења се мењају; долазе часови сазнања стварности и, као последице, дубока утученост, унижавање себе, обесхрабрење. Затим опет смео јуриш ка циљу. Тако се само постепено постиже слободно обавезивање воље у сталном вежбању. У младићским аутокарактеристикама и дневницима налазимо моралну снагу, дуге дискусије о етици и етичким проблемима, свесне борбе против оног што је ниско, против јаке чулности. Младић тежи да стекне истрајност и храброст, „чистоту и врлину"; тежак је његов немир, његова нестална чежња, и каснија узбуна његових чула. У то доба стално напетих осећања, снага, нада и стрпљење могу долазити само од воље која господари. У свим случајевима које ауторка наводи, тиче се нечег што није испуњено у унутрашњем животу, за чије се достигнуће бори; при том се често измењују малодушна бесциљност и радост због борбе. Слободно обавезивање воље јесте, као што је већина педагога сада правилно увидела, прави посао младићства, његов први самостални и сасвим слободан прилог стварању карактера, личности која као крајна тачка нејасно лебди пред очима. У 13. параграфу излажу се основне идеје о разумевању уметности и литературе код младића. Док у пубертету преовлађује етичка и васпитна ориентација, дотле је естетичко држање ствар адолесценције. Оно потиче, можда, на крају крајева, од сексуалне зрелости, од потребе за украшавањем и улепшавањем која долази од ње и тиме пробуђене пажње на лепоту у опште. Храна младићским чулима и страстима, радозналости и жудњи за доживљајем јесте књига. Младића интересују историја света и стварни живот одраслих, док дете, у доба кад је његов идеал Робинзон, занимају описи природе, путописи, приче о пловидби и животињама. Том периоду, том познијем детињству, у коме се вежба интелект, док се свет представа вежба у раном детињству, следује херојско доба у коме влада обожавање јунака, које постаје етичко обележје које се у пубертету развија до врхунца етичког ригорозитета. Супротна том расположењу је мирнија чежња љубавних потреба које су се пробудиле, и то најпре код девојке, сходно њеном ранијем пубертету.