Просветни гласник

44

Просветни Гласник

писБмена, еже подобћна сутв греческимЂ писБменамг". Али има и оригиналних, независних од грчке азбуке, а то су: %, -м, к, -к, а, 1 а, ж, 1< ћ, која су по своме саставу независна и од глаголице. Овим писмом је Св. Ћирило писао свој превод Светог Писма са грчког језика на старословенски, т.ј. наставио свој рад, започети глаголицом. И, судећи по томе, што је глаголица била и код западних Словена, Св. Браћа су понела собом књиге Св. Писма, писане и ћирилицом и глаголицом. Свој рзд превађања Св. Писма они су продужили у Моравији, где су им помагали ученици њихови, који су с њима дошли, и месни — из ^оравије и Паноније. — И један и други превод били су на језику маћедонских Словена. Али месни елементи при преписивању и превађању, несумњиво, су изредка уносили по неке своје језичне особине, као напр. у глагол. споменику „Кијевски Мисал", где место црк. слов. шт и жд има ц и з, аместо шт -шч, у „Прашким одломцима" з место жд, ц место шт, затим — дл-: модлитву место молитву, што је дало повода стварању такозване панонске теорије у науци словенске филологије, која је учила, да језик црквено словснски јесте језик становника некадашње Паноније. 1 Међутим свестрано изучавање старословенског језика допринело је утврђивању факта, да у основи старословенског језика лежи народни говор маћедонских Словена друге половине IX века. 2 И то сведоче не само оса или она слова, којима се бележио изговор, негоиречиик старих споменика; пре свега црквенословенске речи грчког порекла, које се налазе у споменицима у таквом облику, да се види њихов непосредни прелаз из уста народа; напр., цр. словен. сжбота, чији носни изговор не одговара грчком књижевном сгајЗјЗтоу (испор. лат. зађђа1а, нем. бађа^а; пољск. бођо1а), док народни изговор грчких дијалеката 6ар.[За-гог одгов. савр. макед. сгмбота и др. 3 , затим читав састав речи првих наших свештених књига, које су послужиле као основа књижевним .језицима Јужних Словена и Руса. 4 Најзад, треба обратити нарочиту пажњу на конструкцију речи старословенског језика, нарочито на зависне намерне или циљне реченице,

1 Копитар: 01а§о1ћа С1о2!'апи5, 1836. Миклошић: АЦзЈоуешзсће Рогшеп1ећге т РагасН^теп 1874. Шафарпк: (Јећег с)ег (Јгбргип^ ип<1 сће Не!та1: с!ез СНа§оН1:15ти5, 1858. Оитт1ег. АгсћЈУШг Кипс1е Об1;егг. Ое5сћЈсћ1:5 циеНеп В. XIII.

2 Оћ1ак. МасесЈопЈзсће ЗћасИеп, 1896. Ја§1с. Еп151ећип§е5сћЈсћ1:е с1ег КЈгсћепбК бргасће 1913. ВегНп. испор. раније. Зоћго \'5ку СугШ ипс! МеШос! с1ег 51ауеп Аро51:е1 1823. Лавров. Изв-ћстЈл Акад. Наукг 1901 г. Н1, 242—324.

3 Вид. Фасмерг Изв-ћстЈл Акад. Наука XI 1906 књ. 2., стр. 388. Кулвбакин-в ЉЈс1. стр. 15.

4 Исп. Ја21с Еп151:ећип@52е5сћјсћ1:е. Лавров Изв-ћс. А. Н. 1901. А1, стр. 242—324. Вид. још С. М. Куљбакин. Језик Ћирлла Методија. „Братство" 1925. г.