Просветни гласник

Оцене и Прикали

63

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Општа Историја Средњега Века за средње и стручне школе од Данила Вуловића и Милорада Ђерића. Издање Геце Кона, 1927, Цена 40 дин. Критички одабрано градиво мора бити у једном уџбенику изложено јасно, прецмзно, течно и повезано. Материјал ваља да буде обрађен тако да васпитно делује на ученике. Велики број уџбеника код нас занемарује те захтеве. Неки чак угушују код ђака интересовање за поједине предмете. Неписменост и одсуство укуса за стил и композицију су обележја и извесних уџбеника које су израдили научници који се сматрају за ауторитете. Живо се сећамо мука које су нам у гимназији стварали неки историјски уџбеници, као што је Зрнићев, нагшсани без методичког смисла. Када смо разматрали са жетодичког гледишта Општу Историју Средњег Века од ГГ. Данила Вуловића и Милорада Ђерића, доживели смо радосно изненађење: на супрот многим уџбеницима који су претрпани и непрегледни тако да одбијају ученике од историје, ова књига се издваја прегледношћу и јасним, концизним и занимљивим излагањем историјских чињеница. Историја Средњег Века је изнесена у већим заокругљеним целинама, које знатно олакшавају стварање слика о развоју појединих народа. Управљена је пажња на испреплетана утицања, политичка и културна, која су вршили народи један на други, као и државе у Средњем Веку. Синхронистички метод предавања историјског градива се због тога може употребити с успехом. У почетку је живо изложен општи преглед. Карактеристика Средњег Века је дата прецизно. Због сажетих карактеристика културних односа и васпитања у поједина доба књига може служити и као помоћно дело за наставу историје васпитања. Кратак, али језгровит је одељак о хришћанском, племићском и грађанском васпитању. Ипак, мислимо да се и овде може дуже говорити о томе. У уводу у цивилизацију у Западној и Средњој Европи нису оштро истакнуте добре и рђаве стране учења хришћанске цркве, које су се јасно изражавале у хришћанском васпитању. На стр. 268. се тврди: „Идеје, слободну мисао, спутавали су религиозни окови," а мало ниже: „Манастири су прихватали обдарене људе и давали им могућности да се развију." Даље: „Средњи Век је, и поред велике побожности, ипак био доба глухог празноверја и грубости. Морала хришћанске етике и само свештенство се мало држало, ма да су и наука и философија и уметност, па и васпитање имали за циљ да припреме људе да осете Бога и да му служе." Хришћанска црква је својим учењем и васп мтањем несумњиво подигла донекле морал у средњевековном друштву, али је својом идеалогијом и поступцима, нарочито идејом о загробном животу, спречавалт развиће индивиоуалности и тиме задржала прогрес културе и циоилизације. Важно је изнети разлику између Средњег Века и Хуманизма и Ренесачса у погледу физичког и естетичког васпитања. У историји културе и цивилизације, којој су иначе с правом писци ове књиге поклонили доста пажње, — треба дативише места васпитању. Занимљиве карактеристичне појединости о врстама васпитања у Средњем Веку побуђују јако интеросовање код ђака и потпомажу њихово памћење. Тим путем ученик може лакше продрети у духовну структуру СредњегВека. А важан задатак овог дела је баш у томе да читаоца уведе у битност средњевековне културе, посебио наше. Отуда је с правом опширније обрађена историја Византије, као и осталих источних народа. Одељак о нашем народу од 12. до 15. века састављен је са разумевањем историјске грађе. Има ширине у погледима, која потстиче ученике на размишљање о развитку нашег народа. Младићи који се припремају за друштвени и културни рад, а иначе тешко схватају велике историјске целине, наћи ће у овој књизи