Просветни гласник

106

Просветни Гласник

Механизам мислене радње у оваквом једиом тесту види се из саме форме његове. Из позната два члана и њихове релације, и једног трећег члана. изводи се четврти члан (који ће се односити према трећем члану као други према првом) слично ноступку у „правилу тројном". Сви тестови аналогије, тес.тови супротности и решавање многих других проблема своде се на овакав механизам. Спирман је овакав процес подвео под један општи психолошки принцип сазнања, принцин извођења корелата (по његовом трећем ноегенетичком закону који гласи: „Датост ма каквог карактера заједно са ма каквом релацијом тежи да пепосредно изазове знање корелативног карактера ,п ) У нашем случају дата је релапија супротности између два фундамента (ићи и доћи) и трећи фундамент (продати); треба да се нађе четврти фундамент као корелат. Али се пример у нашем случају, као што смо видели. може свести на простији облик: „Шта је супротно продаји?" Код таквог облика, из фундамента „продати" и релације „супротно" изводи се други фундамент ..купити" као корелат,. Схема механизма у решавању тестова је проста, али се релације у њима могу неограничено компликовати. Тако се они могу поређати по степеницама тешкоће. Кад се релације једном класификују по тешкоћи, ■— у том погледу психологија има широко поље истраживања, •— тешкоћа поЈедини хтестова могла би се чак и бројно изразити. Тешкоћа се не би морала састојати само у томе што би се уносиле теже, „апстрактније", релације. Тестови би се могли компликовати: 1) уношењем већег броја лакших релација, 2) уношењем тежих релација, 3) комбинацијом једног и другог. Решење овако комбинованих проблема зависило би од узимања у обзир свих релација; док би се тешкоће могле мерити бројем „простих" релација и степенима тешкоће „апстрактних" релација. Кад би се још иронашли односи вредности између једних и других, дошло би се до јединице за мерење тешкоће проблема. Најбоља згода да се тестови компликују лежи у могућности да се постављају релације између релација. 2 Код теста аналогије имамо типичан

1 Наведено Спирманово дело, стр. 91. 2 Можемо имати две сличности једнаког и две сличности различитог карактера. Тако исто имамо ниансе разлика и сличности између појединих разлика. Згодних примера релација између релација имамо код музике. (Ваљда зато што су овде релације „слободније" од чулног градива, може се њима тако савршено руковати да то чини цревагу музике над осталим уметностима. Кад се узме у обзир „апстрактност" релација и у математици и у музици, не изгледа онда случајно да се, при мерењу интелигенције код деце, наилази тако често на велику корелацију између музичке и математичке обдарености). Најпростији пример релације између релација имамо у налажењу интервала између два тона, који би био једнак интервалу између друга два тона. Такав пример је и транспоновање у музици или другој каквој области (мењање размера на плану, карти, читање земљописне карте на терену копија слике у промењеном размеру и сл.).