Просветни гласник

1>'"»

Квалитативна анализа појма интелигенције

107

случај једнакоети две релације: бело се има према црном као лепо према—? Од тестова који су распоређени тако да расту по тешкоћи решења јесу Бертови тестови закључивања (иако то рашћење није изведено по некој отрогој формули, оно је доста систематско). 1 Један од простијих (али не и лаких) тестова из те збирке је (за седму годину старости): Том трчи брже од Џима: Џек трчи спорије од Џима, Ко је најспорији — Џим, Џек или Том? Сложенији, не по тежини самих релација колико по већем броју података, је тест (седма година старости): Купио сам следеће божићне поклоне: лулу, блузу, музичке ноте, кутију цигарета, гривну, играчку, лопатицу за крикет, књигу, лутку, штап и кишобран. Мој брат је стар осамнаест година: он не пушн, нити игра крикет, нити свира. Који од горњих предмета треба да дам свом брату? При решавању оваквог једног теста. имамо методу елиминације, која обухвата многобројне податке. Сваки податак садржи по једну објективну релацију (целисходност, корисност предмета) а неки од.њих и по једну елиминацију: лула — мој брат не пуши: играчка —мој брат има 18 година, ит.д. Тест у коме су обухваћене сложеније, и то простор не релаиије, (за четрнаесту годину старости) је: Када улазите у моју кућу, наћи ћете један прозор са ваше десне стране у зиду пролаза. Кад сунце залази, оно баца светлост право кроз овај прозор на супротан зид. Којој страни света сте окренуги кад стојите на кућним вратима и гледате преко улице? Један од нознатих тестова је Маслонов тест „три речи". Дају се три речи, или три податка уопште, међу којима ваља наћи узрочну, или какву другу везу, те тако од њих сложити једну кратку целину (у облику приче, описа догађаја и сл.). Такав један тест је на пример: сат стао •железничка несрећа — радост. 2 У овом примеру испитаник треба да нађе такву везу између ове три чињенице која ће чинити целину са смислом. Он би могао на први поглед да претпостави узрочну везу између сата и железничке несреће (н.пр. да је нечије незнање тачног времена узрок 3 несрећи, или да је несрећа проузроковала сат да стане). Али се овде не би могла објаснити веза између несреће и радости. Релација између ове две чињенице указује нејасно на другу какву везу између сата и железничке несреће. Отуда настаје тражење везе између та два податка која има више

1 Бертови тестови се одликују од Бинеових тиме што су одређени за одабирање обдарене деце (ради добијања благодејања), док су Бинеови тестови првобитно били одређени за одабирање малоумне деце. Иначе Берт је позајмио од Бинеа идеју дечјег узраста за грађење своје скале тестова. Примери из Бертове збирке тестова закључивања, наведени у овом чланку, узети су из Меп1:а1 Тез!® ћу В. ВаИагс!, 1^оп<1оп, 1920, где се и Бертова збирка налази репродукована.

2 Рјогкошзкј, С., Оје рзусћо1. Ме1ћос1о1о§1е <1ег ичг&сћаШ. ВепЉеЈ^пип^, 1.еЈр21'2, 1919, 5*г. 65.

3 Овде мислимо, разуме се, на „узрок" у обичном, популарном смислу, не водећи рачуна о разлици између узрока и повода. Ј