Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

О Р Г А Н МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

ДЕЦЕМБАР 1927. ГОД. ГОД. ХШ1

ШКОЛЕ У АМЕРИЦИ (Неколико импресија) 1. ОРГАНИЗАЦИЈА АМЕРИЧКИХ ШКОЛА У Сједињеним Америчким Државама постоје у главном ове три школе кроз које се мора проћи док се не дође до академске дипломе. Најпре РићНс 5сћоо1, која обично траје шест до осам година и еквивалентна је нашој основној школи са још од прилике два до три разреда гимназије. Пре те школе деца иду обично у забавишта, којих има безброј разних врста. Затим долази Ш§ћ Зсћоо1, која обично траје четири године и била би равна нашем четвртом, петом, шестом и донекле седмом разреду гимназије. Онда је на реду Со11е§е, који такође траје око четири године, и који би се могао да упореди са наша два последња разреда гимназије и прве две године универзитетских студија. Након задњих испита на калеџу студент добија диплому једног В. А. (Васће1ог о? АгЈз) или В. 5. (Васће1ог о? бсјепсе), а према томе већ, којом се је групом предмета бавио за време својих студија. В. А. добијају студенти филологије, књижевности, историје, теологије, правних наука итд. Ако би студент желео да заврши какву нарочиту специјалну школу, као Рударску Школу, Школу за Новинарство, Медецину, Правну Школу, Трговачку школу и друге, онда би он обично након две, три године проведене на калеџу, а за које би се време уписивао на такве курсеве што би га боље приуготовили да ступи у коју од тих специјалних школа, напустио калеџ и прешао на коју од поменутих школа било аутоматски, било након још каквих потребних пријемних испита. Тако исто ако би који студент са В. А. или В. 5. чином, т. ј. са редовно завршеним калеџом, желео да дође до неке више школске титуле и да се посвети специјално каквој научној групи (нарочито они студенти који намеравају да се доцније одаду наставничкој или научној каријери), такав би се студент уписао на оне више курсеве на којима се ради роз1:2гас1из1:е \уогк (рад након дипломирања). Просветни Гласник, бр. 12. Ј