Просветни гласник

162

Просветни Гласник

Иза посећивања једног одређеног броја тих курсева, и то најмање у року од годину дана, и иза положених испита, као код појединих одсека и након израде каквог већег стручног рада, студент добија титулу М. А. (Маб1:ег о! Аг1:5) или М. 5. (Ма5*ег о! бсЈепсе). Докторат се добија након најмање још годину дана похађања специјалних курсева иза М. А. или М. 5. чина, затим након пријемног кандидатског испита, након докторског испита и предаје тезе. То је у главном основна схема организације америчке школе. Одступања од ове основе у једном или другом правцу, и више или мање, има на све стране и код сваке посебне школе. О америчким се школама у опште не може говорити онако прецизно и одређено, као када би се говорило о француским, немачким, талијанским или другим таквим школама где је школа у рукама државе, и где је један исти систем спроведен свугде. Основна и главна разлика између америчких и европских школа лежи у томе, што су америчке школе већином независне од државних власти (нарочито више школе), те се издржавају помоћу разних завештаних и поклоњених фондова, као и од ђачке школарине. Према томе нити је начин предавања, нити је број обавезних предмета, нити су прописи за дипломирање по свима школама исти. У главним својим цртама основ јесте исти, али се у детаљима разликују. Највећи и најстарији амерички универзитети су приватне и од државе независне установе. Харвард, Колумбиа, Јел Принстон, Корнел, све су то приватним фондовима и дотацијама засноване више школе, а то су такође и неколико од најрепрезентативнијих америчких универзитета. Постоје међутим и државни универзитети; нарочито су у државним рукама ниже школе. Свака поједина држава из северо-америчке уније издржава поред основних школа још и велики број „виших школа" (НЈ§ћ 5сћоо1), као и по који универзитет, на коме је настава бесплатна, и где су наставници државни службеници. Тако се на пример и у самом Њујорку налази СоПе^е о? 1ће Ску оЈ №\у Уогк, једна огромна, необично угодно и богато сазидана школа са читавим комплексом грађевина у којима су учионице, лаборагорије итд. Па ипак су далеко признатији Со1итђ1а Со11е§а, Вагпагс! Со11е§е, СогпеН Со11е§е и други калеџиуистој држави Њујорку, него ли сам тај муниципални калеџ Разлог за то је понајвише у томе, што независни калеџи и универзитети боље плаћају своје особље, што су институције старијега датума, и са извесном већ створеном репутацијом и традицијом, те могу да лакше врше и избор свога наставничког особља н да добију боље наставнике. Ни сама чак федерална влада у Вашингтону нема своје посебно Министарство Просвете. Како су Сједињене Државе једна уније од 48 држава, од којих свака за себе има своју унутарњу управу, своје