Просветни гласник

Школе у Америци

163

посебно законодавство, свој парламенат, своју државну управу са гувернером на челу, то тако исто свака од њих има и своје посебно одељење за просвету. Сваки већи град у унији такође има свој независни школски систем. А у Вашингтону, престоници уније и седишту федералних власти (које треба разликовати од државних власти, што их има свака држава за себе), налази се једино тако звани Вигеаи о/ ЕЛисапоп, и то само као један од одељака Министарства Унутрашњих Дела (Оераг1шеп1; оГ 1п*епог). Функција је тога одељка у главном вођење статистике о настави у унији, и она се у виду извештаја подноси Конгресу; а затим би то одељење требало да узима иницијативу у општој америчкој просвети, те издаје и многобројне педагошке и просветне брошуре и расписе по појединим питањима. Према томе би се слободно могло рећи да изгледа као да у америчкој настави влада права анархија, ма да би то такво тврђење било мало парадоксно. Анархија тамо влада само у спољној форми, зато што нема једноликог система по свима државама и свима школама, што нема оног европског „централизма 4 у просвети, већ свака држава иде са својим школским системом независно својим путем, док и многе слободне школе стварају своје уређење према свом нахођењу, и граде свој посебан наставни програм према својим приликама. Такво се' стање ствари најзад не сматра у Америци никаквом аномалијом. У Америци је слободно свакоме да верује у коју год хоће и у коликогод хоће религија; да носи какво год хоће име, ако му се само оно свиђа; да станује где хоће и да се креће сасвим слободно како хоће по целој унији, не пријављујући се никад никаквим полициским властима; да ужива потпуно слободно и ничим не сметан своју индивидуалну слоОоду, боље но игде на свету. Потпуно је дакле у духу таквих схватања остављена грађанима и пуна слобода да иду у коју школу хоће, да стварају сами какве школе хоће, и да стичу своје лично образовање на какав год начин хоће. Ништа им у погледу школских диплома не стоји доцније у животу као запрега, јер у Америци се, као што је опште познато, не тражи диплома, већ способност. Све што Америка захтева од својих грађана, то је да прођу кроз какву било основну школу и да постану писмени. Сваки је грађанин обавезан да буде писмен, и та се обавеза тамо много стриктније и темељније спроводи но игде у Европи. А поред тога, ма да овако спољаизгледа као да у америчкој просвети влада неко анархично стање, у ствари опет није сасвим тако. У Сједињеним Државама имаизврсних школа, има универзитетакоји би се слободно могли да такмиче са најбољим светским. универзитетима. Осећа се да постоји научна дисциплина, да има мерила за знање и лезнање, за корисно и за штетно. И што је најглавније, саме школе