Просветни гласник

164

Просветни Гласник

врше међу собом као неку узајамну контролу. Ако сте на пример били студент на каквој мањој школи, те желите да пређете на који од првокласних америчких уннверзитета, на Харвард или Колумбиу на пример, мораћете да прођете најпре кроз њихово пријавно одељење, где вам се прегледају ваша сведочанства, и где се према програму рада на оној школи са које долазите, и према њеној репутацији, одређује хоћете ли бити примљени и уписани као равноправан са ученицима, вашим вршњацима, из те исте школе у коју се пријављујете или ће тражити од вас да најпре положите какав пријемни испит, којим би доказали да је ниво вашег знања и спреме раван нивоу ученика школе на коју ступате. Прелажење са ћј§ћ зсћоо1-а на соПе^е се такође не врши механички, просто на основу дипломе о свршеној ћј§ћ зсћоо!, већ мора да се полаже т. зв. егИхапсе ехагшпаИоп (пријемни испит). Зато се обично поред сваког већег калеџа и универзитета налази и каква ргерага1:огу зсћоо! у којој се ученици спремају за тај испит. Према овоме се види да постоји извесно узајамно контролисање међу самим школама, и то је контролисање у појединим својим особинама можда и далеко ефективније и плодоносније, но што је то у оним земљама где је просветна организација централизована и где сву контролу врши једно министарство. Нарочито је добра установа многобројних пријемних и пробних испита, јер се тиме осигурава бар приближно једно мерило за оцену ученика разних школа. Поред ове међу-школске контроле, постоји и контрола јавности, а та је контрола у Америци увек врло важна и врло утицајна чињеница. Унутарњи се живот сваке поједине школе, и у најзабаченијој варошици, стално претреса у дневној штампи тога места. У тој особини лежи најзад и један посебан дух Америке, често несхватљив нама из Европе. Јавност тамо игра врло велику улогу. Зато се и управа сваке школе тамо стара да што више привеже и ђачке родитеље уз школу, и не оставља их да буду индиферентни према њој. По школама се приређују разноврсне светковине, чајанке. дилетанске представе и игранке сваком могућом приликом; и ту наставници долазе у један неформалан, али зато много ближи и успешнији додир сађачким родитељима. Начин наставе је по свим школама што више експерименталан. Сваки се предмет предаје тако, да донесе ученику поред теориског и максимум практичног знања. Сам избор предмета који се предају, као и сва организација наставе, не врши се толико са обзиром на то да се стварају што културнији, свестрано образованији и углађенији појединци, као што је то по европским школама, већ да ученик по завршетку школе располаже са ма каквим солидним практичним знањем, које би се могло одмах да на првом кораку примени у борби за