Просветни гласник

Школе у Америци

165

опстанак у томе свету непрекидне конкуренције и бесомучног утркивања ко ће се показати што више еШаеп* (квалификован, погодан). Отуда се у ћј^ћ зсћоо1-у предаје књиговодство, учи се стенографија и рачуноводство, политичка економија и електротехника, механика и трговачка кореспонденција, па чак и вештина рекламирања (ас!уег *15т§). То ипак не значи да су зато избачени латински, грчки, историја, филозофија. На против. Сви ти курсеви такође постоје, и онај студент, који би желео да се ода на вишим студијама, нарочито лингвинистици, књижевности, филозофији или којој другој групи, узеће курсеве из тих предмета, а не рачуноводство или стенографију. Док опет они ученици, који не намеравају да иза ћј§ћ зсћоо1-а наставе више образовање, већ хоће да одмах ступе у практичан живот, посветиће своје време баш учењу таквих предмета који ће им омогућити да лакше добију место и боље у служби напредују. Из овога се може видети да америчка школа више води рачуна о реалним потребама, но што је то случај са често старим и непрактичним европским системима у појединим земљама. Немачке и енглеске школе су у том иогледу данас моЖда још најближе америчким школама, а и у Русији се сада, како изгледа, реформише школа у истом правцу. Предмети затим на њиховим школама нису сви обавезни, али ни ученику није остављена потпуна слобода при избору предмета. Сваки ученик приликом свог уписа на каквој школи, има да са нарочито одређеним лицем од стране школске управе утврди листу својих предмета које ће на тој школи студирати. Та се листа у главном утврђује са обзиром на онај позив коме ђак намерава да се доцније у животу ода. Ученици нису претрпани великим бројем предмета. Место осам и девет предмета, са колико у току школске године мора да се бори сваки наш гимназиста, амерички ђак са ћ1§ћ бсћоо1-а или са со11е§е-а има на свом програму обично по пет до шест предмета. Али зато он мора да уђе много дубље у сваки свој предмет но што се то захтева од наших ђака. /јЈАме шшки су ђаци много више специјалисте но што то могу да буду европскиЈ^аци. Европски је ученик свестраниш. зна в ише ствари. Амер ички ученик није, зна са мо неколико предмета. али их зна одлично. Отуда често и настаје такав случај, да када који амерички ученик дође у Европу, и неко му помене Цицерона, он није баш сасвим начисто са тим, јели то какав средњев ековни папа или неки руски новелиста. Али док би се европски студент зграњавао на такву непросвећеност, тај би му се исти амерички студент могао по сто пута више насмејати, ако би се случајно нашли пред каквим поквареним мотором који треба оправити, или ако би се појавио некакав замршен математички проблем по каквој полици за осигурање неке трговине, а који би требало брзо решити.