Просветни гласник

166

Просветни Гласник

Тако је и настава језика код њих далеко солиднија но код нас. Нарочита се пажња обраћа на добро пОзнавање композиције онога језика који се учи. Онај ученик који се на пример налази у другој години свога учења немачког или француског језика, мора већ да зна да пише читаве мале саставе на том језику, и то прилично стилски беспрекорно. Писмени су задаци при учењу језика на њиховим школама врло чести, скоро сваки други или трећи час је посвећен писменим радњама. У писменим се задацима више врши превођење са енглеског на онај страни језик који се учи, него ли обратно. Али, разуме се, да су тамо и професору оптерећени са много мањим бројем часова но код нас, те су зато и у стању да улазе овако интензивно у свој посао. Рад по лабораторијама, вежбаоницамз, радионицама, много више испуњава тамо ђачко време у односу према раду у учионици, но што то у опште бива по нашим школама. Код старијих ученика, на специјалнијим вишим школама, не даје се диплома док ученик није демонстрирао своју способност и на практичном пољу као плаћени упосленик каквог предузећа. Тако је сваки студент машинске технике дужан да своје распусте проведе на послу у каквој фабрици као обичан раденик, студент пољопривреде на каквом фарму, некој великој млекари или другом каквом пољопривредном предузећу; од студената новинарства се очекује да по могућству буду упослени у некој већој редакцији итд. Циљ је дакле америчке школе, према свему горе изложеном, да свог ученика што солидније опреми за ону тешку будућу „51ги2§1е ?ог П!е" (борба за опстанак) на коју ће неминовно наићи у животу, да створи од њега једно практично Јз иће Јо4&-ће из св оје спреме моћи да извуче што више практичних користи. и коме маса ствари доцније у пракси неће бити нешто туђе, нити ће имати да се на првим корацима кроз живот понаша сплетено и неумешно. Такви су циљеви америчких школа, и тако оне схватају свој задатак. * ( Потрабно би било да сада овде истакнемо и неколико тамних страна у америчком школском животу, неколико спољних недостатака њихове школске организације. Те тамне стране долазе најчешће од утицаја некомпетентних али моћних фактора, у чијим се рукама судбина школа налази. Ти утицаји стварају дух школе, одређују правац предавања, начин васпитања, мешају се у опште у духовно формирање омладине; ма да су скоро увек они баш ти, који би на томе пољу требало да имају последњу реч У томе пре свега и лежи узрок чињеници, да је америчка школа сва потпуно и свесно класна, да настава у њој често није саобразна са идеалом истине и науке, већ са идеалом класе. Ово је нарочито истина код приватних школа, код калеџа и универзитета, којим школама управљају тако звани школски трустови.