Просветни гласник

190

Просветни Гиасник

зичку географију и не разумеју, зашто се муче око тих предмета, који, изгледа им, немају ничег заједничког са животом. Деца тешко разумеју потребе општег образовања. Али и деца разумеју потребу учења тих предмета, кад се доведу у везу са животом. Кад физичар објашњује деци разне врсте зракова сунчаних, дете ће тешко схватити потребу, да то има смисла да учи. Али кад му се наставом из хигијене објасни, да свака врста сунчаних зракова има нарочито дејство на наше здравље, да друкчије делују топлотни, друкчије светлосни, а друкчије невидљиви зраци, дете' већ може да увиди и потребу познавања тих зракова. Кад се у физичкој географији учи о земљишту и саставу његовом, дете ће држати да је беспослица и то учити, али кад му та знања допуни настава из хигијене о важности састава земљишта као филтра за воду, ствари ће већ више смисла добити. Али настава из хигијене мора се старати и о томе, да научи ученике правилном посматрању народног живота у здравственом погледу. За проучавање великог броја врло важних здравствених питања хигијеничарима би била драгоцена помоћ интелигентних лајика, који би те појаве народног живота помоћу својих знања из хигијене могли пратити и проучавати, прикупљати о њима податке, те их достављати хигијенским установама, да би предузеле мере за поправку тих односа. Зар учитељи не би могли узети на себе биометријска мерења својих ученика, кад би се у тај посао упутили, теориски и практично, за време учења у учитељским школама? Колико би само на основу тих мерења имали врло важних података о једном врло важном питању за проучавње нашег народа и његових особина. Па чак и психичке особине својих ученика сваки би наставник могао испитивати кад би се на ту страну обратила пажња у настави из хигијене. Али настава из хигијене мора упознати ученике и са целокупном организацијом и начинима рада наше здравствене и хигијенске службе, као и са установама, које су одређене, да.се старају о тој служби, јер би, као што већ рекох, сваки могао бити одличан сарадник тих установа, ако би био упознат с њиховим задацима и тежњама. Настава из хигијене има, дакле, много шири значај него што се то обично претпоставља. И због тога хигијена се не може у средњим школама предавати само као збир поука, него као врло важан научни предмет, а с обзиром на остале науке које су већ предаване ученицима. Хигијена је самостална медицинска наука. Она је у многом синтетеза медицинских наука. За разумевање хигијене као науке потребна су основна знања из природних наука и науке о човеку. Али не могу се на штету науке о здрављу предавати у свој својој опширности ови споредни предмети. Предавач се мора при својим предавањима освртати и на свераније научено из тих помоћних наука, проверити знање уче-