Просветни гласник
Настава хигијене у средњим школама
191
ника у томправЦу, па према потреби предмета, о коме предаје, обновити и допунити та знања. И зато није довољно само предавати, него треба тражити и сва помоћна средства за што успешнију наставу. Потребно је увести и извесне хигијенске вежбе. И баш настава хигијене у нижим разредима могла би се сводити на практичне поуке и ове вежбе из личне хигијене, али зато би школа мбрала располагати потребним установама и просторијама за ове вежбе. Виши разреди би се већ могли вежбати и умногимрадовимајавне и друштвене хигијене. Биометријска вежбања, прегледи станова, тргова, кланица, радњи и радионица, све су то хигијенски послови, које може и лајик да обавља. Ту даље долази упознавање са исправним и поквареним животним намирницама, спољним прегледом постројења за пијаћу воду, прегледом канализација и постројења за одстрањење изметина. Ако поставимо све ове задатке настави хигијене у средним школама, сасвим је разумљиво, да морамо имати као наставнике за овај предмет стручњаке — хигијеничаре, који су упознати не само практично, него и теоријски са хигијеном као науком. Али ни то није довољно, јер предавач, поред стручне спреме, мора бити и педагог, мора знати методику наставе. То се стиче искуством. Али то треба потпомоћи и од стране заинтересованих Министарстава. Врло је потребно, на првом месту, да се једанпут утврди програм наставе из хигијене. Мени изгледа, да је досадањи начин израде ових програма, да се повери та израда појединцима, потпуно пропао. Али не изгледа ми много бољи ни начин, да се тај програм тражи само од Министарства Народног Здраља. Као пример навешћу програм предложен од стране Министарства Народног Здравља Министарству Просвете од 21. октобра 1921. год. (Гласник Министарства Народног Здравља год. VII бр. 2 стр. 95). Овај програм представља напредак само у толико, што разређује хигијену у четири виша разреда по један час недељно. Али изгледа ми да подела на разреде није ни мало срећније проведена. Тако тај програм предвиђа за пети разред личну хигијену (није јасно означено да ли хигијену човечјег тела или анатомију и физиологију). Међутим много би логичније било, да се ученик најпре упозна са извесним деловима физикалне хигијене (утицаји атмосферских чинилаца, земљиште, вода, исхрана), па тек онда да пређе на личну хигијену. То би било чак и у сагласности са наставом из јестаственице, јер тек се у шестом разреду учи наука о човеку, док би се по овом прегледу учила у V разреду лична хигијена, и тек идуће године наука о човеку. Ако се пак по овом програму Министарства Народног Здравља предлаже у петом разреду, као увод у хигијену, настава из анатомије и физиологије — било би непотребно, јер се већ треба да учи у шестом разреду, те би се и у V и у VI разреду учило исто. Мени није ра-