Просветни гласник

186

Просветни Гласник

додирнућемо код медицинских факултета; и т. д. Тако ће та питања, на овај начин изложена, наћи свако своје место, код оног факултета за који се најпре везује. 1. Философски факултети. Држимо да није потребно потанко доказивати значај философских факултета који данас постоје у нашо.ј земљи. Довољно ће бити да укажемо само на три главна момента тога значаја. Философски факултети негују у највишем степену науку, сматрају научна испитивања као свој главни циљ, по превасходству су научни факултети у свакој земљи. Они још негују, у првом реду, националну науку, која обухвата већи број наука, хуманих и природних. Они, уз то, спремају наставнички кадар, који је, као што је познато, данас далеко од тога да буде довољан и како треба квалификован. 2. Правни факултети. За правне факултете важи исти обзир који смо навели за факултете философске. И овде ће у. место исцриног доказивања бити довољио указати на следеће моменте. Правни факултети су увек они који имају наЈЕећи број слушалаца. Потреба правника јасна је и при самој помисли да места законом одређена за правнике данас запремају посве неквалификована лица. Значај правних факултета је данас и у том што у нашој држави владају стари посебни закони а нема још њиховог општег изједначења, које има што пре да се изведе. 3. Технички факултети, Несумњиви је факат да је наша отацбина, из познатих узрока, заостала и сувише далеко иза других напредних држава у техничком, привредном и културном погледу. Ми, међу њима, стојимо сразмерно на последњем месту и по броју километара железничких, обичних м водених путева и по уређеним лукама; ми смо најмањи број хектара наших поља спасли од поплаве, те због тога имамо сваке године огромну штету; реке и потоци односе нам обале и од плодних поља праве спрудишта; под баруштинама нам леже огромне површине земљишта која би могла бити најплоднија, а овако су неискоришћена и штетна по здравље становништва целих покрајина; у нас је најмањи принос по хектару обделаваног земљишта; катастар и комасирање није извршено, а без тога не може бити ни правилног опорезивања. Наш се народ трује рђавом водом и по градовима и ио селима, и да би до воде дошао, иде често по неколико километара. далеко, док је на пр. Италија, још пре ратова, направила један огромни водовод, који снабдева читаве иокрајине водом. Наша већа насеља, градове, нисмо ни почели да уређујемо, они нису асанирани: немају водовода, ни канализације, ни друге нај-