Просветни гласник

Питаше о броју факултета

197

ројском својом историјом постао „одбрана хришћанства , н снасао западно европску цивилизацију? Зар нису српски национални мученици, хрватски препородитељи и словеначки борци против премоћи Талијана и Немаца потекли из свештеничких редова?! Од приморских и корушких Словена до југа Орбије свештенички је сталеж био и јесте народна одбрана. Из културно-националних разлога категорички је дакле императив, да на нашим университетима остану и даље сва три теолошка факултета. 2) Да ови разлози заиста вреде за сваки од наша три факултета, лако је увидети још из овог разматрања о Загребачком и ЈБубљанском Факултету; јер за Београдски је православни факултет управо евидентно да произлази из културних националних потреба српско-православног дела нашег народа. Загребачки се факултет, а тако и љубљански, органски развио из теолошке високе школе, која је основана још почетком XVII века. Ове су теолошке школе од увек биле интегрални део загребачке и љубљанске високе школе, које су од XVII века уживале реципроцитет са највишим научним институцнјама Европе; па се не да ни замислити да сада овај карактер изгубе. Управо сада, кад је десетогодишп.им опстанком наше Краљевине осигурано свима уједињеним народним деловима, да према историској и културној својој диференцији развију и створе хармоничну целину. Зар није у интересу народног задовољства, а доследно у интересу државе и њеног угледа према иностранству, да се уваже и остваре оне тежње које су испуњавале душу народа кроз векове, а које туђинска власт није могла ни хтела разумевати? Ове тежње оживотворио је са загребачким свеучилиштем просветитељ — владика Штросмајер, а словеначки део нашег народа постигао је своје тежње тек у садашњој нашој заједничкој отаџбини. Укидање једнога или другога од ова два факултета значило би дакле повреду оне свести народне, која је сво.је тежње донела у заједничку државу зато да се оне развијају и напредују, а не уништавају. Није политичка теза него је социолошка чињеница, да хрватски и словеначки део народа има — осим заједничких и додирних особина — засебно своје (историским развитком уеловљено) културно подручје, које оправдава и поделу нашега рада на теолошком подручју. Па управо ова разлика између словеначког и хрватског народа не допушта спајање оба факултета у један, јер би губитак љубљанског факултета осетили Словенци као запостављање своје научне вредности, а три милиона католика Хрвата сматрали би укидање загребачког факултета не само препадом на пијетет спрам Штросмајеру, него и повредом историског и властитим жртвама стеченог права. Отуда произлази, да су засебни и културни и национални разлози диктовали оснивање једнога и другог факултета, а исти су ови разлози