Просветни гласник

Питање о броју факултета

199

природи ствари, бити већи од теолога, јер у животу делује далеко више на пр. правника, него свештеника, који се, уз то, добрим делом образују и у диецезанским семеништима. Истина је да је иза рата број слушалаца нагло био пао испод нормале. То је била последица опште поратне лсихозе, што је имала свој јаки рефлекс и на питање свештеничког подмлатка. Та је криза свладана и задњих година број слушалаца стално расте, тако да је готово досегао и максимум из пређашњих година. Ове је године уписано око 100 слушалаца на загребачком, а толико и на љубљанском факултету. Око тога се броја крећу такође истоврсни факултети у иностранству. И напокон да се осврнемо на укупни научни рад наставника, чињеница је, да су сви наши теолошки факултети на потпуној на.учној висини по стручној спреми својих наставника и по научним њиховим публикацијама. Сваки факултет издаје своју ревију, а осим тога издао је већ сваки од њих читав низ засебних дела, у којима се огледа угледна и призната способност националне наше теолошке науке. Резултат свега је то, да су разлози за опстанак свих трију наших теолошких факултета необориви, те се њихово значење никако не може мимоићи код расуђивања и одлуке бити или не бити ових факултета; а привидни разлози за укидање кога год факултета да су управо само привидни, па зато би тако укидање- значило у истини и објективно необразложени чин којим се не би изграђивао, него разграђивао наш национални и државни живот. 7. Философски Факултет у Скопљу. Кад се оснивао Философски Факултет у Скопљу, један од разлога за његово оснивање био је вероватно тај што се нашло да једна тако велика покрајина као што је Јужна Србија не сме остати без университетске наставе. Покрајина која има велики број гимназија, велики број младих људи дораслих за вишу наставу, морала је имати и свој факултет. По сразмери између броја кандидата университетских и броја университета, у свакој земљи морао би се створити један факултет за овако велику покрајину. Други и главни разлог састоји се јамачно у важности коју ова покрајина има мимо многе остале. Колика је та важност познато је свима мисленим људима нашим, свакоме који је свестан задатака који наш народ у будућности чекају. Више дакле него величина, важност те покрајине одређивала је потребу оснивања Философског Факултета у Скопљу. Сматрало се, ■—• пошто Јужној Србији има да се поклони нарочита пажња у сваком погледу — да тим пре треба поклонити пажњу њеној просвети која даје солидну базу за сваки напредак у будућности, и дати јој један факултет који ће бити расадник сваке добре мисли, лросвете, вишег полета у опште.