Просветни гласник

200

Просветни Гласник

Ови разлози који су диктовали потребу оснивања Философског Факултета у Скопљу, данас су тако исто јаки као што су и некад били. Нису потребе тога оснивања биле моменталне и које би се у току неколико година задовољиле, него су оне трајне, и важне и данас исто тако као и пре. И више још. Јер данас је број кандидата дораслих за университетску наставу још већи него што је био у време оснивања факултета, као што се данас још више увиђа огромна важност Јужне Србије него што се то одмах на почетку чинило. Али сем ових разлога, током времена дошли су и други којих раније није било. 1) Показало се да Философски Факултет у Скопљу има виталитета. Број ђака на њему (око 150) сасвим је довољан за један млад и непотпун факултет; ни многи факултети у Београду — стари пре рата а нови данас — нису имали или немају већи број; неки имају и мање. Уз то, с врло мало изузетака ђаци тога факултета јесу из Јужне Србије, не из других крајева. Још, они тамо долазе својом вољом а нису мамљени каквим нарочитим повластицама, нити се на њему одржавају каквом благошћу и попуштањем, ни у погледу наставе, ни у погледу испита, нити у ком било погледу. Даље, духовно развијање ђака овог факултета иде сасвим нормално и задовољава потпуно; из године у годину, све је већи број семинарских радова и радња за светосавске награде; и квалитет ових радова све је бољи. 2) Философски Факултет у Скопљу показао се као један врло добар научни центар. Основане су неколике научне институције на њему: семинари, библиотеке, музеј. Основано је Друштво за српски језик и књижевност и нарочито Скопско научно друштво, оба врло напредна а ово последње од врло замашнога значаја. Основан је и орган овога, Гласник Скопског Научног Друштва, који је богат прилозима и који је одмах заузео угледно место међу најбољим стручним часописима нашим. 3) Најзад Философски Факултет у Скопљу показао се и као општи просветни центар, као снага за народно просвећивање. Приватном инициативом самих наставника, основан је Народни Университет, који се поглавито и одржава њиховом сарадњом. Коларчев Народни Университет у првом реду на њ се наслонио кад је недавно отпочео своју делатност. Све је ово релативно врло велики успех Философског Факултета у Скопљу, који је током година дошао сам собом да потврди основаност намере законодавца који је тај факултет створио. Разлози који се каткад чују против одржања овог факултета нису јаки нимало. 1) Што се каткад, у необавештеним а добро мислећим круговима, изражава жеља да се ђаци Јужне Србије школују у Београду а не у Скопљу да би познали живот и научни рад престонице, та се жеља даје лако испунити и испуњава се сама собом, — ко год тамо сврши школу, може кадгод хоће доћи у Београд, и доћи ће сигурно, па ће ипак на време познати научни живот престонице, — али, аке би