Просветни гласник

Питање о броју факултета

201

за ђаке Јужне Србије цело университетско школовање било уиућено ■само на Београд, половина тих ђака не би се университетски школовала уоиште. 2) Што се, у истим круговима, помишља на замену факултета каквим великим музејем, ни та мисао није тачна. Никад музеј не може заменити факултет; музеј би био мртво слово без њега, и једино факултет може дати онај научни полет који се узалуд од музеја ишчекује — 3) Што се каткад истиче незгода университетске наставе која долази од непотпуности факултета, то тек не може бити разлог за укидање данашњег факултета. То би, напротив, говорило да је потреба да се тај факултет прошири и разграна а никако да се укине. — И тако даље. С мало више пажње, а може бити и са нешто реформе, Философски •Факултет у Скопљу могао би убрзо постати један од најбољих факултета наше земље, и његов би се утицај тада још више осетио.

Оснивање Правног Факултета у Суботици налагали су национални, културни и правни разлози. Налазећи се према граници Мађарске, у Војводини, национално хетерогеној области, била је потребна једна оваква висока просветна установа. Ово у толико пре, што Мађарска, из својих националних интереса, према нашој граници има три пуна университета. Затим, као једна од наших најкултурнијих и најбогатијих области, Војводина заслужује да има факултет. Најзад, и што је најважније, факултет у Суботици је био велика потреба. Многобројна упражњена места у судовима и у управи уопште требало је попунити, а исто тако створити тамо наш национални и државотворни правнички елеменат. Успеси и услуге које је овај факултет постигао и учинио за Војводину потпуно задовољавају. Само за осам година свога живота, овај факултет је, и по броју студената, и по броју и квалитету наставника, показао да има пуно услова и за опстанак и за развитак. У зимском семестру 1927/28 он је имао 408 студената. Толико није имао ни Београдски Правни Факултет пре рата. У 1926/27 било је у зимском семестру 355, а у летњем 354 студената. Више од половине чине студенти из Војводине, што је врло важно. Од 408 у зимском семестру 1927/28, 212 их је из Војводине. Исти је однос и за целу 1926/27 годину. У колико овај факултет све више стаје на своје ноге, и број студената из Војводине све више расте. У месту са мање дистракција, марљивије се посећују предавања, лакше се долази у контакт с наставницима, више се ради и боље се полажу испити. Досад је у Суботици дипломирало 411 студената, а одсад ће их бити све више. Од ових је највише данас у служби у Војводини. Не треба губити из вида да Војводина у погледу законо.давства представља засебну област. То законодавство млади људи могу Просветни Гласник, бр. 2. 10

8. Правни Факултет у Суботици.