Просветни гласник

Извештај Ректора

255

питања. Он се нарочито бави студентским питањем, и тим изводи ближи, врло потребнн, додир студената с наставницима. Уредник је Г. Иван Ђаја, издавач књижара Фрање Баха, сарадници су махом наставници и ђацн. До краја школске године изишло је шест бројева, за месеце јануар—јуни 1927. У тим бројевима је већи број чланака професора Университета о појединим университетским питањима, и бележака о кретању и раду свих Университета наше земље. 6. Бадње вече. — Као и лањске, тако и ове године, Ректор и наставници провели су Бадње Вече са студентима. Овога пута то није било по појединим групама у студентским домовима и трпезама, него уједно са свима студентима који су се у то. доба налазили у Београду а ван својих фамилија и кућа. Г. Милан Мишић, хотелијер код „Империала", љубазно је и дарежљиво приредио то вече којем је присуствовало око 100 студената. Поред Ректора, били су ту и хонорарни професори Университета Г. Г. Пера Ј. Поповић и Павле Стевановић (Секретар Университета). 7. Уметничке манифестације студената. — а) Академско Певачко Друштво ,.Обилић" (председник Др. Александар Леко, хоровођа г. Ловро Матачић) крајем фебруара 1927 посетило је Загреб и Љубљану и давало концерте, који су били врло посећени и одушевљено примљени у круговима тамошњих студената и публике. 0 Ускрсу 1927 „Обилић" је приредио концерте по Крушевцу, Трстенику и Чачку. На дан 22 маја „Обилић" је концертирао у Панчеву приликом освећења заставе панчевачке гимназије. 0 великом распусту, у јулу 1927, „Обилић" је учинио свој велики излет на Кајмакчалан, у Солун и Атину. 0 значају и ванредном успеху овог излета и концерата (в. „Универзитетски Живот" Бр. од 1 децембра 1927. — б) Као и сваке тако је ове године, а у времену од 15 до 28 фебруара 1927, Клуб Студената Архитектуре приредио изложбу радова и дипломских пројеката својих чланова, која је била предмет јаког интересовања и обилате посете. 3. Материална штета. — Ове године Университет је претрпео велике материалне штете услед елементарних и непредвиђених појава и околности. — а) Најпре је земљотрес (маја 1927) знатно оштетио стару зграду а нарочито: просторије Хемиског Завода, свечану дворану, као и веће делове у унутрашњости зграде. У Хемиском Заводу, зид који га саставља «а Геолошким Заводом препукао је, свод од прозора према малом дворишту такође препукао и цео се зид с те стране слегао, степеништа за мансарду померена за неколико сантиметара; уз то, лепе и ретке збирке годинама спреманих препарата и хемикалија сваке врсте знатно су оштећене и делом уништене. У свечаној дворани оштећен је нарочито плафон. У унутрашњости зграде плафони су такође оштећени и на више места отпао малтер. — б) Затим је, о великом распусту, једна водоводна цев