Просветни гласник

256

Просветни Гласник

калибра 30 см, у улици Вука Караџића, прсла услед близине каблова, и изазвала врло јако слегање и пуцаље старе университетске зграде. Први снаци квара опажени су по подне у петак 12 августа 1927 и одмах о томе извепггена Грађевинска Секција; 14, све веће и чешће пукотине. Секција Је извршила преглед зграде 15 августа; узрок слегању непознат. У јутру 17 августа вода из цеви јавила се у подруму према улици Караџићевој (у 8 сати 40 см. дубине), и одмах и на улици; у 10 и по сати предузето је копање, у 11 извештено Министарство Грађевина; у 4 по подне Комисија констатовала узрок и квар. Од 18—24 августа стално, али све мање слегање; 23 у главном стало. Осигурање и оправка почети одмах. Декан Техничког Факултета Г. Ђорђе Мијовић вршио је преглед зграде и издавао потребне наредбе. Ректор, који се ради опорављења налазио ван престонице, прекратио је тога ради своје тамошње бављење, и вратио се у Београд. Изванредном љубазношћу Министра Финансија Г. Богдана Марковића одмах је обећан а ускоро и добијен кредит за оправку у суми од 350.000 динара. 9. Смрт Јована Цвијића. — Са дубоком жалошћу бележимо оваЈ велики губитак који је Университет претрпео смрћу Јована Цвијића, који је био уважени професор, одличан научник, предани учитељ омладине, многозаслужни ректор, понос нашега Университета. На први глас о смрти (недеља јутро, 16 јануара 1927) Ректор је нарочитом објавом обавестио студенте и позвао их да учествују у тужној свечаности. У исто доба сазвао је Университетски Савет, који је тога дана у подне одржао седницу, на којој је одао пошту и признање покојнику и образовао нарочити организациони одбор наставника који ће се старати за свечаност. У вече тога дана, тело покојниково пренето је у Географски Институт у новој згради Университета. Сахрана је извршена у уторак 18 јануара. Посмртне говоре држали су од стране Университета Ректор, Декан Философског Факултета Г. Милутин Миланковић, професор Географије Г. Боривоје Ж. Милојевић и студент Географије Милисав Лутовац. Университетски Савет решио је да се установи Фонд Јована Цвијића са задатком проучавања Балканског Полуострва. 10. Читуља. — Университет са жалошћу бележи ове губитке у наставницима и ученицима: а) Милан Андоновић (умро у Бечу 31 августа 1926). — Рођен у Пожаревцу 11 јула 1849, он је после свршених наука био професор реалке од 1875—8, а затим после специалних студија у иностранству код професора Ритера у Ахену, Јордана у Карлсруу и Хелмерта у Ахену, постао 1880 године професор Геодезије на Техничком Факултету Велике Школе у којој је служби остао до 1905. Од тада је, као хонорарни професор, држао исту катедру на Университету до године 1925, кад је стављен у пенсију. Основао је Геодетску Академију 1907. Био је почасни члан Српске Кра-