Просветни гласник

760

Просветни гласник

79. У свима другим случајевима врши се једначење по звучности и сугласника д као и свих осталих сугласника. На пр. отсећи, отшетати, отцепити, потчиниши, претседник и сл. 80. Према томе, неправилно је остављати неизмењене друге звучне сугласнике пред ски или ство, као што се каткада чини. Треба писати воћство, а не вођство, бекство, а не бегство и сл., уколико се те речи у књижевности уопште употребљавају. XIII Групе различних сугласника 81. Када су сугласници различни по другим особинама, а не по звучности, они остају неизмењени у групама: а) зљ, сљ, зњ, сњ у вези предметка са глаголом: разљутити, изљубити и сл. (а не ражљутити, ижљубити и сл.); б) ћн (а не ћњ или тњ или тн): божићни; в) ћњ: воћњак (а не вотњак и сл.); г) ћц (а не јц или ц): жећца, ноћца и сл. 82. Када се врши прелаз нп у мп у засебним речима, то треба нарочито означити у прегледима правописне грађе (стрампутииа, зелембаћ, химба и сл.; али једанпут и сл.). XIV Губљење сугласника 83. Када се у речима стичу различни сугласници, неки се од њих у нашем изговору губе, тако да се они по правилу и не пишу. отац: оца (од отца): очевина (од отчевина), додатак: додаци (од додатци), уметак: умеци, судац: суца (од судца) и сл. 84. У будућем времену не треба писати т или ст: писаћу (а не писат ћу), пашћу (а не паст ћу) и сл.; али: ја ћу писати, доћи ћу и сл. И у писању будућег времена није било уједначености, већ се у једном делу народа писало искључиво писаћу, пашћу и сл., а у другом — писат ћу, паст ћу и сл. И поред свих разлога које има за себе чврста укорењеност каквог правописног начина у каквом делу нашег народа, и овде се као заједнички начин писања морало узети оно што се налази у изговору и што има непрекидну правописну традицију од Вука до данас, а за што говоре и методолошко-школски разлози. 85. Пред наставком ски и ство пред којим може у говору д или т испасти, оно се увек пише: градски, братски (исп. и т. 78), господство, братство.