Просветни гласник

Општи део

1119

3) народна повест (историја) с најзнаменитијим догађајима из опште повести; 4) земљопис наше државе с основним познавањем других земаља; 5) рачун са основима геометрије и геометријског дртања; 6) познавање природе; 7) практична привредна знања и умења према потребама. краја; 8) хигијена; 9) домаћинство; 10) ручни рад са нарочитом применом народних мотива; 11) цртање; 12) лепо писање; 13) певање; 14) телесна вежба по соколском систему. § 43 Верска настава је обавезна за све признате вероисповести. Веронауку предају свештениди или учитељи дотичне конфесије, према жељи родитеља. Свештеник-вероучитељ мора бити држављанин Краљевине Југославије. Где се родитељи. одлуче да веронауку предаје учитељ, али нема учитеља исте вероисповести које су и ученици, веронауку ће предавати свештеник, а где нема ни једних ни других, веронауку ће предавати друга погодна лица. Вероучитеље-свештенике поставља Министар просвете из реда кандидата предложених од надлежне власти дотичне конфесије, а награду им одређују и плаћају месне верске општине или само родитељи. Исто ово важи и за друга лица која у недостатку свештеника и учитеља предају веронауку. Вероучитељи-свештеници, ради задобијања потребне педагошко-методске спреме, полажу нарочити вероучитељски испит. Вероучитеље-свештенике и друга лица ван учитељских и свештеничких кругова, који предају веронауку, Министар просвете ће на предлог банске управе разрешити дужности, ако њихов рад у школи не одговара педагошко-методским начелима, или њихово држање у школи и ван ње није у складу са општим циљевима народних школа. Наставни план и програм из веронауке прописује Министар просвете по саслушању Министарства правде.