Просветни гласник
Општи део
285
Начело концентрације означава се данас као принцип укупне (комплексне) наставе. По принципу укупне наставе на истој стварној грађи обрађују се сви наставни предмети. Рад са школским почетницима у I разреду па чак, донекле, и у II разреду треба удесити по принципу укупНе наставе. На овим ступњевима учења у I и II разреду још нема потребе да се одељују предмети и засебно проучавају (изузев веронауке). У осталим разредима принцип укупне наставе треба искоришћавати пригодно с времена на време, следујући неком живом интересовању ученика. Ово разлагање треба довести у везу и са одлуком О.н.бр. 8185 1 ) од 5 фебруара 1935 године. Тежња је савремене наставе у народној школи да се непосредно обраћање учитеља ученицима у облику излагања наставног материјала (предавања) сведе на најмању меру. Наставник ступа у позадину, а ученик напред, затим се каткад допушта да сами ученици постављају и циљ разредног рада, одабирају средства и раде на његовом остварењу. Оваква организација школског рада дошла је из драгоценог сазнања да је за образовање сваког појединца најважније оно што он сам за себе уради; други га могу у томе само помагати. Од педагошке вредности је само оно знање до кога је појединац дошао саморадњом скопчаном са свесним радним напором. Значај образовања лежи у доживљајима које ученик преживи при савлађивању неке наставне грађе улазећи у њену структуру. Велика је вештина учитељева да сву наставу тако подеси како би. сваки ученик узео у њој активног учешћа, без чегЗ уопште нема успеха. Треба искористити активан ученички рад као и остала средства којима се изражава његова духовна садржина: усмен и писмен говор, илустровање, ручни рад и др. Сва та изражајна средства подједнако су важна за образовање, те им се и подједиака пажња мора поклонити. Досада настава то није чинила. Она је познавала готово искључиво само једно средство духовног изражавања: говор. Ако се цртало, бојадисало, илустровало, обављао ручни рад, то је било ради самих тих ствари, а не у сврхе образовања. Убудуће и ова средства, као начин духовног изражавања ученика, треба више неговаги, али не само као посебне предмете, већ и уз све друге предмете који се тим средствима могу лепо и разумљиво приказати и израдити. 3) О начину школског рада а) Разредни рад Разредна настава може бити везана и слободна. Код везане наставе воћство разреда налази се искључиво у рукама учител^а. Овде се наставник обраћа свима ученицима. Код веза-не наставе учигељ сам предаје (прича, оцисује, црта, пише итд.). Поред
Ј ) Г.росв. гласник: св. II за 1935 год, стр. 164.