Просветни гласник

286

Просветни гласник

зезане наставе постоји слободна настава (слободни разредни разговор), где преузима сам разред вођење. Разред поставља радни диљ, израђује за свој рад план, прикупља градиво, расправља и размишља о њему, претреса га свакојаким питањима, примедбама, предлозима и процењује. Разред расуђује о радовима појединих ученика, не трпи удаљавања од предмета расправљања, потстиче пасивне на сарадњу, потискује наметљиве ученике и сам разред као радна заједница уређује своје властито деловање. Гдавна добит слободног наставног разговора лежи у васпитању за заједницу. Са овим начином наставе у вези су опасности: може се код таквих разговора много времена трошити око споредних и мање важних ствари. У њој могу наћи места површност и предухитрено расуђивање. Особито активни ученици могу, потстицани частољубљем и тежњом за истицањем код својих другова, да потисну и угуше слабије и плашљивије другове. Ове се опасности морају сузбијати. Слободна настава је условљена извесиим претпоставкама. Један део тих претпоставки треба да испуни учитељ, а други ученици. Од учитеља се тражи у слободној настави обазрива повученост. Учитељ по потреби с времена на време води белешке како и кад треба он да узме учешћа у раду с децом. У слободној настави учитељ мора многостраније и темељније познавати наставно градиво. Кад у слободној настави ученички разговор пође стрампутицом, врло је згодно • да учитељ узме учешћа привидним неразумевањем или извртањем јасних чињеница (парадокса). Код везане наставе ученик је навикнут да сву своју пажњу управи на учитеља. Од учитеља полази импулс и за даљи рад. У слободној настави је друкчије. Овде потстицаји долазе од градива и од другова. Ниједна друга радна форма не потребује више вежбања и особите неге, него што потребује слободни разредни разговор. Учитељ х&али добра запажања, али са мало речи прелази преко бесмисленог. Прво се усуђују слободни и одважнији ученици да разговарају, а после долазе плашљиви, језично невешти и пасивни ученици. У случају застоја учитељ надражује ученике погрешним тврћењем, намерним неразумевањем или ћути дотле док не постане пауза досадна ученицима, и онда се ученици напрежу да нешто ново кажу. У крајњим случајевима учитељ интерЕенира. У почетку сваки ученички разговор чини утисак хаотичнога. Ученици сами осећају да треба да има реда у расправљању. Учитељ надгледа разговор и постаје сарадник, ако је то потребно. Он даје за ствар тачан назив, одговара на питање које не знају ученици, подвлачи важне ученичке примедбе које је разред предвидео, према потреби зауставља или убрзава темпо разгозора, даје импулс за рад, пушта ученике да намерно узму погрешан пут ако очекује извесну корист за наставу, даје задатке који су ироизишли из разговора итд.