Просветни гласник

Нешто о језику иревода из исихологије

95

I БУДАН САН, ДНЕВНИ САН И СЛИЧНО У једгаој полемици око превода дела поихолошке литературе с немачког на наш језик настала је мала препирка око превода немачке речи Та&1гаит. Преводилац једног познатог дела превео је ову реч изравом будан сан. Његов критичар му је учинио замерку, налазећи да је овај израз нелогичан. Други преводилац, преводећи друго дело од истог писца, остао је при изразу будан сан. Осврћући се на замерку критичареву признао је „да се може приговорити да сан није будан него сневач", али није нашао бољег израза. Овај преводилац није се могао одлучити ни за дословни превод дневни сан или сан по дану, јер „главна одлика онога што се снева није у томе што се снева по дану (многи људи сневају и имају обичне снове по дану), него у томе што је сневач будан". Преводиоцу се не допада ни израз сањарење, јер „означава нешто мање заокругљено, ограничено и одређено" него што је Та§1хаит. Критичару израза „будан сан" овај преводилац замера што је употребио у овом смислу израз сањарење на јави, који „има све недостатке „сањарења", а поврх тога Је плеоназам." С правом одбија и реч сањарија која „има карактер пејоративан, значење нечега што се мало цени.'' Примедбе овога .преводиоца су оправдане, и ио мом мишљењу, од свих ових израза највише има места будан сан, и поред све своје нелогичности. Али кад већ значење појма онисујемо, кад га не можемо дати једноставно у једној речи, онда би било боље избећи преводиочеву нелогичност па дати овом значењу израз сан у будном стању. Но ако смо се у овом новом изразу приближили нагомилавању речи, близу смо и једног другог израза — бољега, који би био једноставнији — то је израз сан на јави. Чудо је што писац који је за дато значење употребио израз сањарење на јави није дошао до овог лепшег, одређенијег израза, који није плеонастичан. Могао би мо и овде наћи нелогачности: сан и јава означавају супротне појмове, одговарају супротним психичким стањизда, па би се рекло да је нелогично један од ових појмова уклопити у обим другога појма. Али у овом смислу приговор би био далеко мање оправдан него кад је у питању израз будан сан. Кад се може замислити, уопште, сан у будном стању, онда је израз сан на јави на свом меету. Израз сан на јави може у ствари одбити сваки приговор који би му се могао учинити у име језичке логике. Анализом појмова и њиховог везивања то се може показати. Сан и јава у својим основним значењима су везани за стања у којима се налази душа у спавању и у будноћи. Али не стоје њихови појмови у сасвим истом односу према ова два стања душе. Појам јаве се не може издвојити из онога што означавају речи будно стање, Јер се својим обимом појам јаве потпуно подудара са тим психичкофизиолошким стањем. Будно стање је испуњено јавом, другим речима, јава је садржај будног стања. Тако се ови појмови у ствари идентификују. Није такав однос између појмова сна и спавања. Појам речи сан укључен је садржајем у појам спа-