Просветни гласник

вања, али га сваки пут потпуно не обухвата, као што је го случај у односу јаве према будном стању. Психолози нису начисто с тим колико је испуњено спавање сновима, колико спавања може бити без снова, али се верује да „стање дубоког спавања не може никако бити испуњено ни обичним сновима . . ." (Д-р Б. Петронијевић: „О сну и прорицању снова" — Чланци и студије, I књ., Београд 1913, стр. 14—15). Овом схаватању односа између дубоког спавања и сна одговара и оно што се о томе мисли у народу: ако се „дубоко" спава, „тврдо" спава, како се понегде каже, онда се не сања. „Ни што снио, ни причат умијем, но сам сву ноћ као заклан спава", — каже Вук Мандушић у Горском вијенцу. Знамо, дакле, да није исто спавати и сањати (или снивати), а тако није исто ни спавање и сан кад се друга реч узме у овом основном значењу. Истина, речју сан се обележава и спавање уопште, али то није више основно и уже, него друго шире, у ствари споредно значење речи. 1 ) Речју сан, чије главно значење обухвата један део појма речи спавање, означава се и све оно што улази у садржај овога другога појма. 2 ) И тек у овом другом значењу речи сан долазимо до изједначавања односа сан: спавање и јава: будно стање. Употреба речи сан и у овом значењу је широка, и у народу, и у језику књижевио образованих људи. У народним говорима постоји и придев сан, што значи поспан, санован у истом значењу, и сл. Кад смо речју сан означили и оно што се у нашој свести догађа на јави — будном стању — рецимо, замишљање догађаја у будућности, ми смо то учинили путе^м метафоре: ова свесна радња замишљања догађаја у будућности слична нам је некако сну, па смо упоређујући их извршили „замену појмова." Што у нашем замишљању не одговара стварности, личи нам на сан. Реч сан овде је потекла, свакако, од ужег значења сан = сањање, а не од ширег значења сан — спавање. И ту реч улази у обим појма јаве, будног стања, као што у свом главном значењу улази у обим појма спавање. Чим је језичка логика нашла могућност да једну свеону радњу будног стања означи метафорски речју сан, кад је, наиме, пом,ирила супротности да речју којом се обележавају садржаји спавања обележи и извесне садржаје будног стања, отклоиила је и сметњу да реч сан у том метафорском и посебном значењу може ући у обим појма јава. Кад је дозвољено по језичкој логици да се реч сањање употреби за ознаку нечег што се догађа у будном стању, онда не може бити никако нелогичан израз сан на јави. Према свему овоме не би било разлога да се у датом значењу у психолошкој литератури не прими израз сан на јави. Овај израз би био прикладнији и логичнији од свих оних које смо поменули; био би логичнији непо израз будан сан, а прикладнији него израз сан у будном стању који сам ја претпоставио првом.

х ) Узимам савремено стање језика. Међутим по етимологији речи сан која води порекло од истога корена од кога проистиче и глагол спавати сг>п — нг> ово друго значење у старом језику могло је бити примарно, а наше главно било би у том случају по пореклу секундарно и метонимиско значење. Али у нашем питању то не мења ствар. 2 ) У овом значењу је ова реч употребљена и у изразу вечни сан.