Просветни гласник

Нешто о језику превода из психологије

97

II ОСЕЋАЈ, ОСЕЋАЊЕ И ЧУВСТВО У свом чланку: Осећај и осећање, иа широј анализи примера израђеном (Наш језик, књ. V, св. 4, стр. 110) проф. М. Московљевић приказао је јасно употребу ових речи у нашем књижевном језику. Ту смо видели да је у литератури и у нашим речницима страних језика обично мешање појмова о;вих двеју речи да се, наиме, у значењу немачке речи ЕтрГтсћип^ француске бепзаЛЈоп највише употребљава реч осећај, који пут и осећање, а да се у аначењу СеШћ! (зепЈттбп!) мешају у употреби и једна и друга реч, поред којих долази и трећа — чувство (црквенословенског порекла). У новије време иод утицајем школе више се прави разлика првих двеју речи. У научној психолопткој литератури између значења ових речи — осећај и осећање, јаоно је повучена разлика: осећај је сензација (ЕтрГЈпсЈип^), а осећање емоција (СеШМ). Уа реч осећање многи психолози наводе реч чувство као потпун њен синоним. За реч чувство, која је „скоро једино употребљавана у значењу СеШћГ', г. Московљевић каже да „за онога ко није навикао разликовати осећај од осећања она може и сад добро послужити за .оанаку појма који. означује." То је и учинио цреводилац Јунгова дела Психолошки типови (издање Космос). Он је, место да разликује појам осећаја и осећања, а да изједначи осећање и чувство, што чине наши психолози, изједначио осећај и осећање у значењу сензације, а од појма осећања одвојио је значење речи чувство. —- Тешко иримамо изразе религиозно чувство, морално чувство, естетско чувство, кад смо се толико навикли на религиозно осећање, естетско осећање и сл. Доводе нас у забуну две терминологије психолошке: осећај у свом значењу, а осећање = чувство у диференцираном значењу, —■ и осећај = осећање, а чувство стоји напоредо у свом значењу. Па ипак преводилац Јунгова дела је био принуђен да промени у лсихологији уобичајени распоред значења ових речи. Он је у оригиналу нашао две речи које би се преводиле речју осећај — ЕтрПпс1ип§ и ЕтрПМеп, ако би се речи осећање дало значење СеШћћ Иако Јунг скоро изједначује значење речи ЕтрИпс1ип§ и ЕтрПпсЈеп („осећај или осећање [сИе ЕтрГтс1ип§ ос1ег с1аз ЕтрПпс!еп] је она психолошка функција која посредује између надражаја и опажаја", — стр. превода 483), он упоредо употребљава исте речи у оном одвосу отирилике у ком стоје речи које одговарају нашим чувство и чувствовање. Преводиоцу је потребно било однос именица ЕтрГтс1ип^ и ЕтрКпдеп оаначити, а то је тешко могао учинити на други начин, а да не употреби реч осећање. Кад је већ то учинио, онда му је за значење речи СеГић! било јнајзгодније употребити реч чувство. На тај начин је боље и у нашем, као и у немачком језику, обележена разлика између двеју елемантарних психичких појава речима посебних корена. Преводилац Јунлова дела био би у још једној неприлици да је СеГић1 оригинала преводио речју осећање. Јунг је дубље диференцирао појмове осећања [ЕтрГтсЈеп] и чувства [СеГић1], Просвет.ни гласник бр. 1—2 7