Просветни гласник

него што се обично у нашој психолошкој литератури диференцирају појмоеи осећај и осећање. Он их је, што је најважније, друкчије оаначио у одно:су према други.м психичким појава;ма. Јунг се не слаже с оиим психолошким правцем који чувствовање схвата „као секундарну од претстава или осећаја завиону појаву", него налази „у чувствовању самосталну функцију бш ^епепк" (стр. 515). Али се његово схватање чувства као психичке функције разликује и од оних који, ма да чувству (осећању, у речнику наших психолога) не дају значење секундарне него елементарне иојаве, означавају и чувство и осећај као објективне психичке појаве. По њему је чувство (СеШМ) субјективна психичка појава. Међу четири оснонне функције психичке делатности — мишљење, чувствовање, осећање (ЕтрПпсНт." - ) и интуирање — Јунг ставља чувствовање у ближи однос према мишљењу, и долази до поделе ових функција на рационалне: мишљење и чувствовање, и ирационалне: осећање и интуирање. Зато што је чувствовање „процес који се, без обзира на тренутни садржај свести 1или на тренутне осећаје, може појављивати, тако рећи, изолован као „расположење" („б{ттшп§"), и зато што чувствовање и као расположење значи „процењивање тренутног положаја свести у смислу усвајања или одбијања", оно је по Јунгу „ире свега сасвим субјективан процес који у сваком погледу може да буде независан од спољашњег надражаја, иако се придружује сваком осећају" (стр. 516). Зато је чувствовање „и нека врста суђења, али које је од интелектуалног суда толико различно уколико се оно не врши ради допошења 1неке појмовне свезе, него ради некога пре свега субјективиога усвајања или одбијања." Чувство одређује вредност садржаја у односу према субјекту. „Према томе, чувствовање је као и мишљење рационална функција, уколико се, као што искуство показује, вредност уопште додељује према законима разума" (стр. 517). Разлика у психичким појавама осећаја и чувства у Јунга је добила широку примену у његовим основним разлагањима о разлици карактера. Као и мишљење и интуиција, према томе колико ге јављају домин1аитни у психичком деловању појединаца, тако и чувство и осећај свако за себе су ознаке карактерних типова. (Испореди: интровертовани: 1) мислени, 2) чувствени, 3) осећајни, 4) интуитивни тип, — и екстровертовани: 1) мислени, 2) чувствени, 3) 01сећајни, 4) интуитивни тип). Мислени и чувствени типови и једне и друге основне групе су рационални, а осећајни и интуитивни су ирационални. Даје ли се чувству међу психичким основним појавама место напоредо према осећају, и, ако му се по међусобној блискости даје место ближе трећој напоредној појави — мишљењу, онда више реч осећање није згодна да се употреби као идентична речи чувство. Зато је, по мом мишљењу, наш преводилац у показаном односу морао дати значење речи осећај, осећање и чувство, у ком нису обичне у нашем књижевном језику — ни у другим гранама литературе и науке (тамо се и осећај и осећање