Просветни гласник

3*

Споменици наше културе

35

Зато је задњи час да свим силама прегнемо да сачувамо те спо,манике наше културе од дефини.тивне пропасти. Да водимо сталну бригу о њима! Према квантитету и квалитету тих споменика може једном да зависи суд о вредности једног народа. Ако смо ми данас неосетљиви према тим споменишгма, значило би да их не заслужујемо више. Није довољан никакав закон о чувању старина, ако нема искреног одзива, ако се повереници »е буду јавили из искрене љубави према тим старинама, или ако се друштво неће побринути у понеким случајевима да стави потребна средства на расположење. У срећнијим земљама, у срећнијим временима, стајаху у служби тога чак и авијација, микроскоп, реагентно стакло и хемија на расположењу, уз сву осталу организацију и многе приватне помоћи. Код научног, стручног сврставања и публиковања свега постојећег културног материјала — потребна је наразно планска акција. Треба да се установе картотеке по групама, са описом. промерима и карактеристичним подацима. Уз њих иде и национална фотографска архива за све културне, историске опоменике и личности. Наравно овај посао захтева више времена и већи број радне снаге. Али оно чему се може пре тога приступити, то је популаризација тога материјала, да постане познат и ширим слојевима. Од предавања важнија су можда укусна издања, брошире са илустрацијама, са јасним информативним и сугестивним излагањем, које треба да изазсхве опште интересовање народа. Мора да уђе у свест сваког просечнот грађанина ове земље да имаавд своју културу. Сви цивилизовани народи негују ту свест. Јер није обичан куриозитет Миросављево јеванђеље из XII века, или Душанов законик; није свеједно да смо у средњем веку читали, сада већ изгорели, Александров роман са илустрацијама, да смо у XIV веку имали најдрагоценије иконе своје у Охриду, које ниомо успели достојније да истакнемо; хаљина Кнеза Лазара није 'Смела остати само локална знаменитост фрушкогорског маиастира. Правилно познавање стања наше културне прошлости утиче и на правилно схватање положаја нашег у свету. Наравно, без губитка аутокритике, свесни многе своје заосталости, у организацији конструктивног рада, техници, хигијени, привреди, култури села. — Нарочито нам недостаје стваралачка одговорка спрема с једне стране, — а с друге, прекинули смо континуитет старе културне нити. Култ градње и рада потиснут је у борби за опстанак. У складу са потребама и могућностима земље нисмо тражили да дамо израза духу времена, служећи се само у том оквиру »скуствима страних великих цивилизација. Док смо се држали традиције епске косовске идеологије, успели -смо у борби за слободу — али сстали смо без културних тежњи за већим напретком. Данас, у доба култа рада, ведиких јавних радова, — треба да нам споменици културне прошлости сјају као светли примери. Служба рада може да постане баш у том смислу помоћницом. Ако би се она употребила и при радовима на чувању, сбезбеди, ископавању и истраживању наших споменика, — ту би било несумњиве добити такође.