Просветни гласник

Друштво тражи од доброг професионалног радника и развијену личиост која се интересује за питања средине, нације и човечанства. Нај^корисније би било да се заинтересује за културна. Велика потреба је код нас за правим љубитељима добра, лепог. Било их је истраживача злата и колекционара, —■ мало њих од искрене љубави за ствар. То аматерство освежава дух. Од љубитеља се стварају добротвори нације! Колико је мало развијен баш тај смисао за жртву према заједници! Према уметности још мање има опште распрострањење љубави. Како да се постигне већ једном престанак равнодушности према културним проблемима? И за општи ниво живота, чак и за привреду је важ;но да се тај интерес шири и изван круга малог броја стручњака. Здравија сенерација стваралаца, послодаваца и купаца са ширим хоризонтом, грађанско^м свешћу и племенитијим укусом -мора да се створи већ једном и код нас. И квалитет производа ће добити с тим, и дух и тело. Да се племенита осећања пијетета, поштовања традиције, културе, одушевљења за морал и лепоту пробуде у души наше скр.оз материјализоване генерације, — ту треба да ускочи планска настава и васпитање омладине и културна политика. Поред самог упознавања наших културних добара и туристичког задовољства има цео низ момената у атмосфери свих врста и пгкола, у комбинацији наставних програма, у укуонијим уџбеницима итд. Поред евентуалног изучавања историје уметности у средњим, стручним и учитељским школама, метод анализе и буђења конструктивног духа је онај којим треба да научимо омладину да гледа и види. Пробудити стваралачки инстинкт и отворити очи нашем народу! Преко лепог и преко вештине може се покаткад постићи и воља за техничким стварањем. То би биле образоване генерације са мисијом стварвлаштва и поштовања створених добара, спремне за културни и привредни •напредак. У смишљеној културној политици и споменици наше културе имају при том да одиграју своју важну улогу. Ђорђе Мано-Зиси