Просветни гласник

Радна служба

91

дефинитивно. Рад је у врло великој мери духо-вни проблем. Човек има да мисли о смислу и тајнама рада, ие само о привредном рефлексу његову. Све филозофије, све велике поезије, то су у ошови расправе о раду. Радни нагони наши истурују нас, преко професије и службе друштву, у висину или даљину мистичних односа". Ово је заиста права химна раду а оваквих пиоиира рада било је у сваком раздобљу човекове иеторије на свим пољима делатности човекова духа или његових мишица. Гледајући уназад појам рада у облику радног колектива, радне заједнице или радне службе није био ни популаран ни омиљен. Кад се тражило од појединца да ради за заједницу није пролазило без тешкоћа и роптања. Међутим услови живота данашњег и будућег човека захтевају од нових генерација да изврше реформу свог става према раду. Утакмице и рскордерства улазе полако у речник рада и нису више само изрази који имају своју примену у спорту, већ се примењују у многим гранама привреде и занатства. Нов живот тражи нове обавезе. И тако поред овенчаног победника на Маратонским тркама појављује се победник на пољу рада. Рад више није овако или онако решен проблем појединца него проблем заједнице и целине. Целина тражи радне и способне јединке. Она хоће да им наметне своју вољу, да их нагони да заволе рад," да га цене а да кроз тај рад заволе и цели,ну, народ из кога'потичу и за који раде. Рад постаје моћна полуга новог и будућег човека, али не само економска и привредна, већ много више национално просветна. Он замењује многе старе вредности, за које се вековима држало да су стабилне, а које у вртлогу данашњице губе свој значај и престиж. У том « таквом процењивању рада а под утицајем разних тешкоћа и невоља рађа се код многих народа појам и идеја службе рада. Према томе елужба рада је чедо наших дана, поникла из разних економских криза, незапослености и сл. Добар део земаља Европе и Америке уводи обавезну -службу рада. Ми смо досада били по страни, као и у многим другим проблемима важним за живот и напредак народа. Видели смо да је потребно савладати инерцију личности да би рад поетао „божанско даровање које нам је дато као највећа моћ и највећа радост". Оставити случају да се до овог дође граничи са несавесношћу, па чак и са злочином према народу, јер у великој утакмици која очекује све народе после свршених нереда моћи ће да опстане само народ реда и рада. Бкономеки зиачај радне службе в-иди ее по делу и није потребно ни да се нарочито истиче. Али је опажено да је радни колектив једна од најјачих организација за широко народно и национално васпитање. То је школа рада у којој се, радом на родној груди, поред економско — привредног ефекта, формира национално исправна личност. Рад за домовину постаје почасна обавеза и средство за постизање једног вишег циља: новог човека. Обвезници радне службе, целокупна омладина народа до одређене староети, са мотиком и ашовом у руци обрађују родну груду, а оплемењујући кроз тај рад своју младу душу, пуну непоквареног идеализма, спремају се за праве службенике народа, Само онај ко је кроз рад заволео и