Просветни гласник

108

Просветни гаасаик

дерна историографија ствара дела највише научне вредности баш на граничним научним подручјима, али не више оних наука с којима су држали везе романтичари и њихови епигони, с филологијом и с филозофијом, него с географијом и с правним и друштвеним наукама. Из веза историографије с филозофијом развиле су се две врсте научних напора, до недавно високо цењених — филозофија историје и светска историја. Као круну својих научних истраживања сматрали су многи историчари смеле покушаје да сведу све своје научне резултате у један систем, који би разјаснио смисао свега збивања у људском друштву, чак и у читавој васиони. Тако су настајала историјско-филозофска разматрања, смештена у уводе или у поговоре историчких радова или објављена као посебне расправе и књиге. Шири кругови читалаца примали су овакве озбиљније покушаје редовно као најсублимнији научни рад. Други опет историчари нису бежали из уског круга специјалних научних истраживања на тај начин што су летели у филозофске висине, него што су се трудили да обухвате свеколики људски развитак у смело смишљеним и често одлично написаним светским историјама. Стварно су и ово филозофије историје, јер су њихови писци пропуштали приказе свих догађаја кроз свој поглед на свет. Значи, испод натписа такових историја света смело би се увек ставити — светска историја како је њен писац гледа. Но филозофију историје нису неговали само историчари, него и филозофи. Често више и страсниј^ неголи они. Сами, међутим, нису могли испитивати тачност историчких приказа, него су се ослањали на стручне историчаре као непогрешиве, и на основу њихових научних резултата изграђивали су и своје филозофске системе, који са стварним развитком редовно немају много везе. Зато такви покушаји испадају из круга мога разлагања; сличне погрешке чине често и данас правни историчари и социолози. Ја сам рад, колико кратко време допушта, скренути вашу пажњу само на историчаре, и то најпознатије. Велики пријатељ српскога народа, Леополд Ранке, одлучио се да постави круну свим својим научним напорима у светској историји, коју је започео у годинама када се и најсмелији међу нама спремају за тихи пут на онај свет, у својој осамдесетишестој години. Па ипак је у својој историји света дао докуменат који је по висини полета и ширини погледа једно од најсјајнијих дела у читавој светској историографији. Сасвим друге врсте био је високи научни напор Јована Густафа Дројзена (Огоубеп), који се није задовољио с тиме што је смело захватио у проучавање и старога и новога века,