Просветни гласник

138

Просвет.ни гласник

оеећања, која су саевим у.мстнички изложена. Не могу ништа боље учинити говорећи вам о овоме предмету, него да наведем речи великога песника Гетеа, темељитога познаваода и излагаоца људске душе. Он каже о српским народним песмама (5егћ1бсће 1лес1ег, српски превод, Београд, 1914, етр. 26 ел.): „Љубавне песме, које се не појединачно но укупно узете могу ценити и у којима се може уживати, јесу највеће лепоте. Све, ма шта било, кратко је, али довољно претстављено, већином има као увод опис природе, ма какво оеећање за иеки предео или слутњу неког елемеита. Осећања остају увек најистинитија.. . Но таква се преимућства сазнају само по себи и собом, и сувише је смело да у мало речи оцрггамо разновреноет мотива и обрте којима се дивимо у српским љубавним песмама". Верујем да ћете се изненадити када вам про-читам шта је написао један наш одличан по&навалац народиог иееништва српеког, Јаша Продановић. На страни 18 горе поменутог дела вели он: „У народној лирици осећање се ређе изражава непосредно, и те су песме најлепше и најнежније. Најчешће се осећање казује описом кроз какав догађај. То је еасвим разумљиво. Нар)Одни песник добро уочава спољашње оообине појава и предмета и лако памти сцене и догађаје, али не може да проникне у ^суштину ствари и не може да се удуби у душевно расиоложење личноети. Он износи у песми поглавито спољне изражаје осећања, покрете који из тих осећања произлазе, и догађаје који због њих наетупају. И по тим спољним изражајима, поЈсретима и догађајима^ треба судити о јачини и врсти осећања. Што је осећање јаче, оно доводи до тежих ецена и трагичних догађаја. Али уколико је народна иоезија сиромашнија у непоередном изражавању разноврсних оеећања, утолико је богатија у накићеном и сјајном опиеу и збијеном и снажном причању догађаја. То бива по закону накнаде (компенеације), који је сердар Вукота просто а лепо објаснио на случају игумана Стефана: „Пјесма добра спава у слијепца, поглед смета мисли и језику." Уосталом, није само наша народца лирика описна и приповедна. И песме појединих наших одличних песника, као што су Бранко и Војислав, имају тај исти карактер . . . Најпосле, и у највећем делу наше књижевности, у Горском вијенцу, налази се подоста описа и излагања догађаја, али то му :ни мало не смета да буде ејајан израз највишег и најјачег патриотског оеећања и најдубљих мисли које се уопште могу наћи у поезији". Рекох горе „верујем да ћете се изненадити када вам прочитам" ето баш ово што сада прочитах. Ја сам се био изненадио, и отуда казах „верујем". Јаша Продановић ништа мање не тврди