Просветни гласник

Васпитавати за радостан творачки рад

231

људи са незадовољеним жељама, понајчешће неоправданим, и са разноврсним а не утољеним апетитима. Друштвени морал је и због тога у кризи. Сада не достаје и душевна дисциплина и осећање мере код многих у демократијама незадовољних појединаца, убеђених да им је све могуће и све допуштено. Међутим, без моралног идеала душа је пуста и склона свима претераностима. Индивидуалистички, научни морал је промашио. Није успео ни покушај да се морал заснује на поштовању суве, апстрактне логике, како су мислили стари стоички филозофи а по њима и неки савремени интелектуалци неокантовци. Морална обавеза најлакше се остварује љубављу према добру, али то добро личним напором мора најпре да се лично доживи. Љубав је највећа творачка сила живота. Рационалисти, међутим, погрешно постављају стицање мртвог знања, пре доживљења радосних осећања у творачком раду. Данашњи филозофски скептицизам према „рацију" можда је боље сретство за враћање њему, него старомодни, извештао рационализам, који је довео до духовног расула и разузданих, рушилачких страсти и превласти порока. Потребно је .обнављати идеализам и јачати веру, јер се кроз њих једино јавља творачки дух, који уноси ред и меру у човека и у ствари око њега. Творачки дух једино је слободан. Само он уме од онога што осећа да је нуж>но да изабере оно што хоће т. ј. оно што му треба. Духовна и морална криза у већим градовима. — Рационализам и материјализам су творци данашње индустријске цивилизације и многољудних градова. Међутим, баш у великим градовима су настали духовни и морални поремећаји, који нездраво утичу <и на школску омладину. У таквим градовима знатан број становника нема сигурне и стално обезбеђене животне услове, већ живи од данас до сутра. Неизвесност у животу изазива нервозно стање ужурбаности и непромишљености. Кад се има новаца, без размишљања се брзо и лако све потроши на уживања сумњива укуса; а кад се нема, безобзирно се новац тражи и позајмљује, а не преза се чак ни од тога и да се узме па да се после узето не врати или не плати. Дрски и лакоумни великоварошки људи не брину се много о моралним прописима и човечанском достојанству. У селу, међутим, има много више друштвене, моралне и духовне чврстине и чистоте. У великим градовима су на људе изгубиле утицај и породица и црква и народни обичаји; у селима оне још владају душама и усклађују међусобне односе. У еелу се дечаци израна навикавају да поштују ауторитет власти да слушају старешине и брже науче да врше разне друштвене дужности. У граду то није случај. Још пре ступања у војску