Просветни гласник

338

Просветни гласник

број дисања у минуту здрава, болесна, млада, стара човека, у стојећем и лежећем ставу; утврђивање броја цветова у цвасти детелине, итд.); и кад су чисто физиолошка, аиатомска, и тако даље. Све је то у интересу ученичке саморадње, која толико недостаје у нашим школама. Виша врста посматрања је оглед. Оглед је уствари посматрање под извесним, вештачки створеним условима. При вршењу огледа духовна активност ученика изражава се много живље но при обичном посматрању. Пре свега, потребно је природни објекат ставити у особите животне прилике, па тек онда вршити посматрања. Вршење огледа потребно је нарочито онда кад хоће да се сазна каква непозната чињеница или стање у природи, дакле оно што се обичним посматрањем не да запазити. На пример, кад хоће да се сазна састав кости, улога живчаног система, да ли је земља заиста биљна храна, и тако даље. Упоређивање. Упоређивање је, поред пооматрања, друга значајна умна радња учаника, и за њу их треба оспошбљавати још од I разреда. То није лак умни гаосао. Треба вршити анализу и одвајати битно од споредног, изналазити сшчности и различности. За овај посао има много градива у природопису. Готово на сваком кораку. Треба га само искористити, и упоређивање вршити што чешће. На пример, ставити у дужност ученицима да речима и скицом истакну сличност и различност између цвасти грозда и класа, гроње и штита, кичме и грудне кости, желуца човечијег и желуца у преживара, белог и црвеног крвног зрнца, између корена и подземног стабла, асимилације и дисања, између реда месождераца и перајара, зуба месождерских и глодарских, пловне кожице гема и патке, између стабла и корена, и тако даље. (У многим овим питањима истаћи сличност — односно различност — и физиолошку и анатомску). Закључивање. Оно долази после извршеног посматрања и упоређивања. Ваља обратити сву пажњу на то да ученици сами изводе закључке из онога што су посматрали и упоређивали. Не треба им — према томе — унапред дати дефиницију о транспирацији, о позитивном и негативном геотропизму, хелиотропизму, готову карактеристику појединих радова. Не! Све то могу и они сами извести на основу посматрања, упоређивања и извршених огледа. И то у живој и племенитој утакмици. Њих неколико даће елементе, а један, обично од најбољих, скупиће све те елементе и даће потпуну дефиницију, опширну или сажету. Ван сваке је сумње да је рад у том случају живљи, а интересовање јаче. Има динамике у том пословању и ученици нису више рецептивни, већ у најпотпунијој мери активни и продуктивни. И врло значај. и а