Просветни гласник

8*

Кратка методика природописа

339

васпитна чињенида! Том приликом навикавају се да учествују у дискусији, да лојално саслушају туђе мишљење, да га цене, да се зарадују другаревом успеху и одаду пуно признање најбоље нађеној дефиницији. Ево једног примера како треба вршити наставу природописа по методу радне школе. Изашли смо у пролеће у поље. Опазићемо многе сиве врвце на њиви, која је још јесенас поорана. На суседној њиви приметићемо да те врвце скупљају дрљачом и уклањају. Узимамо неколико врвци. Без сумње ће се наћи неки ученик који зна да је то уствари пиревина. Наставник даје латинско име (А§гор1гшп герепб). Затим се утврђује да су те врвце уствари подземно стабло и корен те биљке. Врши се одвајање ових органа (подземног стабла и корена). Налази се сличност и различност. Све то уносе ученици у своје бележнице за посматрање. Пошто су те врвце (сада подземно стабло и корен) биле целе зиме изложене јаком мразу, настаје питање да нису можда промрзле. Ученици испитују и закључују да је све то свеже, чврсто, пуно сока. Неколико примерака носимо кући и у школу ради даљег посматрања и испитивања. Затрпамо их земљом у једном великом лонцу (саксији). Ускоро видимо да из њих избија дуго, линеално лишће, које се врло брзо развија. Ако се ово лишће нагло тргне руком, може се рука лако посећи. То наводи на закључак да у ћелијским опнама има соли силицијеве киселине. Лишће и стабљика расту, како рекосмо, врло брзо (бокори се). Преко лета испуни се сав лонац пиревином. Најзад се примећују и класови (цветови). Све то ученици уносе у своје бележнице. Стави се у дужност ученицима да пооматрају цвет. Они га описују и шематски цртају. Затим дају дијаграм и цветну формулу. У лето, кад говоримо о травама, ученици ће имати прилике да примене доста својих опажања и искустава. Извуче се једна биљка из лонца, са свим својим подземним деловима, који се добро оперу. Наетавник ту нема шта да каже. Треба само да управља разговором, јер ученици излажу самостално своја запажања. Они говоре из властитог искуства и опажања. Ради даљег испитивања биљка се поново пренесе у лонац. Ученици констатују да она и даље напредује, као да јој се пре тога ништа није десило. Ово се сазнање доведе у везу са пролетњим искуством, када се утврдило да јака зимска цича и мраз ништа нису наудили подземном стаблу пиревине. Закључак: пиревина је досадан коров, који није лако уништити. Штетна је. Настаје питање: може ли се корисно употребити? Може: за