Просветни гласник

234

Просветни гласник

гомили дела због којих се, кад су сами, стиде и искрено кају. Са разредним пеливанима и са слабим ученицима наставници обично имају највише муке. Школске клуподере задају школи много посла и на њих се у настави узалудно утроши премного времена. Са тим злом би, на корист вере и морала, требало пресећи и у школе завести строгу моралну хигијену и правичан духовни одбир. У ђачкој школској радној породици треба ваљани и одлични учевици, -организатори доброчинстава, да предњаче примером и да буду поштовани и награђивани. Морални додир и углед потребан је омладини да ствара моралне обавезе и навике. Данас, на жалост, још увек постоје само одликовања за учење и спортове. Омладина жели радостан творачки рад и доживљаје лепоте. — Омладина воли да ради и радом да ствара. Одавно је запажено да деца воле да помажу својим старијим и са њима да сарађују на корисном послу. Омладина осећа задовољство и срећу у заједничком, задружном раду и у њему, саморадњом, тежи за самосталношћу, за стварањем личнога дела, себи на радост а целини на корист. Иидивидуалистичка школа је, међутим, разбила ђаке на усамљене појединце, који, ако су 'по природи марљиви, дању и ноћу скапавају над књижуринама, увек у некаквој грозничавој журби, са осећањем нечега недовршенога у себи, бледи, испијени и увек мрзовољни. Радост се заиста доживљује једино у заједници, у скупном раду, уз саосећање оних који будно прате појединчев рад. Једино се тада, у заједничком, узајамном раду, личне сујете потчињавају циљу који се радом остварује. Ученичке радне групе треба зато да, по унапред одређеном плану, остварују постављене циљеве, увек свесни да служе заједници кроз лично активан живот и плодан рад у друштву, у коме су они и посебне јединке и органски део. Човек савестан и радан кад обухвати једним погледом већи број чињеница, тежи да међу њима одабере оно што му треба за отварање циља, који је себи свесно поставио. Да би се појединац служио моралним мерилом при избору одлука треба друштво, т.ј. држава кроз школе да зналачки организује воље код појединаца и код скупина у разреду, да се код свију њих створе друштвене навике. Стално настојати да се у животном раду претварају обавезе и дужности према народној целини у плодотворне друштвене навике. Друштвене навике стварају право културно биће у човека. Школа треба ученицима да даје знање, али њој је првенствена дужност да развија ученичке способности, да јача њихову вољу и ствара карактер, да уобличи у њима умешност, да нађу свој пут, да сазнају своју вредност у друштву, јер ми мање себи