Просветни гласник

МАРКСИЗАМ КАО ЕКОНОМСКА ДОКТРИНА"' Темељ Марксове економске теорије јесте схватање о некорисности и штетности поделе рада. Полазећи од претпоставке да је подела рада главни узрок невоља у људском друштву, Карл Маркс је из овога извео закључак о подели људи на класе, пролетаријат и буржоазију, затим о вишку вредности, о класној борби, о потреби уништења буржоазије и завођењу бескласног друштва. Инж. Милосав Васиљевић л " , Јшгичка веза између ових елемената је пак ова: Две су велике штете, које човечанство трпи од поделе рада у друштву. Прва велика штета састоји се у томе, што у друштву где се производи путем поделе рада, човек израђује само једну врсту артикала, па према томе је упућен да производи у главном за друге а не за себе што је чинио раније кад за поделу рада није знао. Човек, који се бави само једном врстом занимања, упућен је да производи за друге, јер њему самом једна врста производа у толикој количини није потребна. Њему су за живот потребни различити производи, које је раније израђивао у главном сам, а до којих сада мора да долази једино путем размене производа. Ова потреба за разменом производа, која је само последица поделе рада, повлачи за собом читав низ по Марксовом схватању некорисних занимања, од којих су трговина и управа радом најкарактеристичније. Уместо производње за себе, човек је сада применом поделе рада упућен у производњу за друге. Производњу пак за друге Маркс назива пронзводњом робе. Роба пак на тржишту продаје се по својој прометној вредности а прометна вредност је главни извор профита целокупне трговине, коју

*) Предавање одржано средњешколским наставницнма из Београда на Коларчевом народном универзитету 31 маја и 7 јуна 1942 године.