Просветни гласник

Марксизам као економска доктрина

245

Маркс назива преваром, цитирајући за ово речи Франклинове (Капитал, I, 4). А да је све ово последица поделе рада Маркс изричито тврди на самоме почетку своје књиге Беда филозофије где каже: „Претпоставите ли поделу рада, ви имате размену и према томе прометну вредност", а то значи трговину и трговачку превару у исто време. Друга велика штета, коју човечанство има од поделе рада, састоји се у раздвајању елемената производње, у одвајању човека од сретстава за производњу, од његовог алата. Раније, у систему где је сваки човек радио само за себе, алат је морао да буде његова својина и цео плод рада прнпадао је самом раднику. У друштву где влада подела рада, радник долази на посао као - најамни радник да ради са туђим алатом, са сретствима за производњу која њему не припадају. Услед тога ни цео плод рада не припада самоме раднику, већ један део узима за себе и власник сретстава за ироизводњу, који уз то врши и функцију управе радом. Радник дакле сад мора да производи поред онога што њему самоме треба, још и један вишак вредности за власника сретстава за производњу и уираву радом, тако да сада радник мора да ради и за себе и за власника сретстава за производњу, уместо само за себе како је то било пре поделе рада. Радник је на овај начин опљачкан и има сав интерес да се бори да нестане класа људи која убира ова вишак вредности, а коју класу Маркс назнва буржоазијом, за разлику од класе најамних радника које назива пролетаријатом. Борба пролетаријата за уништење буржоазије, за Маркса и његове присталице је овим потпуно оправдана, јер се, после оваквих објашњења, ова борба у ствари своди на борбу радника за цели плод својега рада а против поделе са елементима који у производњи не учествују. Ово су биле главне тешкоће које је било потребно пребродити. Кад је ово постигнуто сад Марксу није било тешко да логичким извођењем дође још и до следећих закључака: Пошто, по речима Енгелса, „закон поделе рада чини темељ поделе на класе" (Анти-Диринг, III, 2), то је за укидање класне поделе у друштву услов укидање поделе рада. Радник не сме више да ради само једну врсту посла, нити да производи само једну врсту материјалних добара: он мора да буде толико свестран произвођач да ишчезне свака иотреба за разменом добара међу људима, јер је баш ова потреба за разменом и створила у друштву класу „која је ослобођена директно продуктивног рада, која се стара за заједничке послове друштва: управу радом, државне послове, правосуђе, науку, уметност итд" (Анти-Диринг, 111,2). Отуда је за Маркса „питање живота или смрти ... да се