Просветни гласник

260

Прасветни гласник

целог света, која и по градиву и по овим излагањима и по облику указује ;на врло стара древна времена и прилике. Форму дијалога са честим понављањима налазимо и у једнако живим и изнова ствараним баладама трансидванских Секлера-Секулаца. Поред лирског монолога који се употребљава нарочито у трагичним ситуацијама јунака и јунакиња за пеонички израз њихових душевних стања, и који је уобичајен у свима народним поезијама на свету, долази и драматша форма дијалога скоро до исте таке важности. Тако те две форме — епска појединачна песма, херојска мушка или женска тужбалица например, или драмски дијалог — похвала, слава, или укор| и покуда н одговор или одбрана од прекора уз неки пут краће или дуже причање самог догађаја, чине стварно целу епску пеому или чак и читаву епопеју. Као карактеристични саставни део остаје то онда и у оном највишем што је народна епика створила или му дала основ за стварање, у Омировој Илијади и Одисеји, у песми о Роланду, у Нибелунзима или у Вео\ш1Г-у.да и не спомињемо изрично српске народне песме, које су у Вишњићу достигле израз и обим народне епопеје о првој српокој револуцији, или руске билине, или руне финске Калевале. Избројано је например да од 28.000 стихова целог Омира, има око 9.000 стихова који су понављања. Обдик баладе у форми дијалога преовлађује и у најстаријим српским народним песмама са историским или псеудоисториским садржајем. Тако у песмама кооовског круга, у бугарштицама и оним о Сибињанин Јанку Богишићеве збирке као и у песми о Краљевић Марку и брату му Андријашу коју већ Хекторовић спомиње. Па особито и у оној јединој балади тог облика у византијској литер1атури, по мишљењу византолога професора Моравчика, која је опевала војевање грчког цара Манојла Комнена XII век — са Угрима и Србима на територији Србије. Као и друге грчке песме о тим догађајнма које су савременог постанка и у којима се између осталих историских лица спомиње и наш велики жупан Деса, по некима сматран за оца Немањиног, и балада је по мишљењу византолога из XII века, а опева двобој цара Манојла са једним орпским јунаком и почиње дијалогом између реке Таре и Саве, које се обе жале да не могу да се наносе лешева побијених, те моле да једном престане борба. Таке су и оне баладе из познијег доба везане за борбе око Шапца под краљем Матијом сачуване у песмама о Дојчин Петру варадинском бану. Све то говори за један стари већ утврђени облик народне поезије. Два три примера статистике из наше народне поезије то ће и с наше стране лепо илустровати: Тако из Богишићеве збирке у познатој првој песми о Косову, Иде Бушић Стјепане од 250 стихова свега су 125 казивање дога-