Просветни гласник

С) народној поезији и њеним творцима

261

ђаја, остали су у виду дијалога. У другој, Љепу шету пошета од 65 стихова само 21 -су казивање, остали су у дијалогу. У познатој песми Мајка Маргарита од 115 само 24 су казиваше, остали <у дијалогу. Тако је и са Папијевком од Свилојевића, као 'и са песмама о Сибињанин Јанку и Секули и другима. Где није днректан дијалог ту је разгоеор у облику иисма, по формули Књигу пише српски цар Шћепане, или султан Сулејман и т. сл. Сличан је статистички однос и у песмама о познијим догађајима, као например у Богишића бр. 115 Како краљ Ракоција погибе на Мухачу, где од 82 етиха свега 26 су казивање остало дијалог, или бр|. 116 Од Беча ћесар, Петар од Москова итд. освојише Биоград. Да ли су се из тих моно- и дијалошких форми развили и основи народне драмске поезије, који су забележени и код Срба, са или без пратње игре, јесте једно питање које захтева опецијално проучавање. Овом приликом бих желео указати само на то, да паред важности, коју је Ниче открио у митској и култичној служби за постанак трагедије, можда ће и облик моно- и дијалога који се иалази у народној епици у већ високо развијеној и утврђеној форми морати доћи до значаја у постанку и развоју драме, како до сад није у довољној и праведној мери оцењено. Изгледа да ни сав аначај баладе као облика и градива народне поезије уопште није довољно' запажен, као што и у питању њеног датирања стоје велика размимоилажења — једни су за XI, други чак за XIV век — док смо ми већ еапред цитирали грчку баладу о двобоју цара Манојла и Бакиноса из половине XII века. Тако и у самој дефиницији баладе постоји извесна неодређеност због оних сјајних узора Шилерових балада које у ствари нису баладе него песничке приповетке. Јер балада, како је познајемо у класичним узорима народне ноезије, како сам већ пре више година једном излагао, јесте трагичан догађај у лирској фор ! ми епски испричан, сажето и емотивно, изражено. Неке баладе као већ споменути Едвард састоје се из самог дијалога, друге ограничавају причање на оно што је најнужније, најмање, као например Гетеов и у том погледу класични Баук (ЕНкбт^). Ја нагињем мишљењу да је балада, драмска песма о- неком драмском или трагичном догађају или личности, по свој прилици један од најстаријих ако не и најстарији облик народне епске поезије, што илуструју и тако стари литерарни документи као што су фрагменти легенде о Фину у Вео\уи1Г-у. Интересантно је ту како почетни стихови такозваног одломка песме о Фину подсећају на почетне стихове наше за неколико столећа млађе народне песме о Хасан-Агиници, познате у немачком преводу од Гетеа.