Просветни гласник

262

Просветни гласник

Или фрагменти англосаксонски о \УаНапиз5и, такође у форми дијалога, датирани 'из X века, што такође говори за рано датирање баладе као облика народне поезије. Ово питање било би од нарочитог ннтереса за српоко литерарно проучавање лри објашњењу и тачном процењивању вредности например Његошевог Горског Вијенца, који је до сад тумачен као највише песничко дело новије српске литературе, и то с правом, но у исти мах је и делО' народне поезијс, по градиву и по форми, и само се у том двоструком смислу правилнО' може схватити и објаснити. Уосталом, Његош је поред Горског Вијенца дао и чисте епске народне песме, — додуше не највише вредности, као што се у Лучи Микрокозма дигао до највиших тема уметничке поезије, до филооофског епоса од типа Милтоновог Изгубљеног Раја или Клопштокове Месијаде, као што је у појединим лирским песмама дао дробне бисере филоеофске лирике. Д-р Свет. Стефановић