Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПРОФЕСОР ВИШЕ ПЕДАГОШКЕ ШКОЛЕ

Д-р ФИЛИП МЕДИЋ,

УРЕДНИК:

ИЗДАВАЧ: ВЕЛИБОР ЈОНИЋ, МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ

Бр. 6—7

ЈУНИ —ЈУЛИ 1942

ГОДИНА и/ш

0 УМЕТНОСТИ* }

Госпође и Господо,

Г1ре свега сматрам за своју дужност да се захвалим свима онима који су омогућили да дође до ове изложбе. У првом реду заслуга припада Ратном управном штабу и Пропаганди С. О., који и на подручју уметности чине све да се што пре васпостави нормални живот нашег народа. И Београдска општина са своје стране допринела је томе на тај начин што је оспособила овај павиљон да у себе прими прву уметничку изложбу после рата. Морам подвући да су сва ова племенита настојања наишла на готовост наших уметника, који су свесрдно и са захвалношћу прихватили мисао о приређивању ове изложбе. Отварајући ову изложбу ја користим прилику да кажем неколико речи о уметности уопште, као и о томе каква, по.моме мишљењу, треба да буде српска уметност будућности. Ово чиним утолико пре, што је и на овом подручју нашег народног живота било извесне пометње и застрањивања. Уметност је круна људског стваралаштва. Она је најпотпуније и живо сведочанство свога доба. Кроз њу се и појединац и народ овековечују. Многа уметничка дела надживела су моћна царства и она су често једини остаци читавих култура негдашњих. Није никаква случајност што је уметност у својим почецима везивана за верска убеђења и обреде, јер је свака велика уметност у крајњој линији божанско откровење. Додуше, свака животворна мисао, свака суштинска истина, јавља се и бива откривена божанским надахнућем; али ако се та мисао и та истина објаве уметничким путем, онда оне највише делују на човека, остављајући за собом неизгладив утисак. Зашто? Јер се човек у своме развоју још увек налази на том ступњу, да се на њега најуспешније и најснажније делује преко чула и осећања. *) Говор одржан приликом отварања изложбе српских уметника у Београду 21 јуна 1942 године. Просветни гласник бр. 6—7 1